Kosta Milicevic
4.4K posts


Дражи Вам је овај Хрват, Босанац, Црногорац и Албанац?
Како мржња према једном човеку и његовој политичкој опцији одведе у љубав према непријатељу.
Време је да се неки психолог научно, дисертацијом позабави темом аутошовинизма.




Teške boje@milicivan2023
Draži mi je svaki Hrvat, Bosanac, Crnogorac, Albanac, Nemac, Marsovac od svakog žvalavkovog sendvičara! Ende.
Srpski

@MilojePatenkov Cudi me da te nije kontaktirao pre emisije, mogao je bar Portfirija da konsultuje, sta treba da misli i govori..

@mari_leno E pa onda je 100 % tako čim je sa Hilandara..ne bi oni folirali

@brveljkovic Sumnjam da je to pravi pojas, to popovi poturaju da bi zaludjivali narod..

Појас Пресвете Богородице – сујеверје или благослов Божији
На друштвеним мрежама уочена је агресивна инвазија рационалистичкихкритичара који тврде да је поштовање Појаса Богородице „идолопоклонство”, „митоманија”, „примитивизам“.
У књизи Дела апостолска(глава 19, стихови 11 и 12), коју је написао Свети апостол и јеванђелиста Лука, дословно стоји записано ово: „И Бог чињаше необична чуда преко руку Павлових, тако да су и на болеснике стављали убрусе и марамице које су дотицале тело његово, и болести их остављаху, и духови зли излажаху из њих.”
Ако су обични убруси и марамице (сударија), које су само дотицале тело апостола Павла, имале моћ да исцељују најтеже болести и изгоне демоне, колико већу Божанску благодат и исцелитељску моћ има Појас који је опасивао тело саме Пресвете Богородице, оне која је у својој утроби носила Спаситеља света!
Павлове марамице нису једини пример у Светом писму где материја преноси невидљиву Божију силу:
· Скути Христове ризе (Јеванђеље по Матеју 9, 20-22).Жена која је дванаест година боловала од крвоточења није морала ништа да каже Исусу, већ је са вером пришла са леђа и дотакла се само скута (руба) Његове хаљине. Јеванђеље каже да је у том истом тренутку оздравила. Христос је осетио да је „сила изашла из Њега” преко материјалног платна ризе.
· Сенка апостола Петра (Дела апостолска 5, 15). Народ је износио болеснике на постељама на улице Ефеса само да би, када Петар пролази, бар његова сенка осјенила некога од њих и исцелила га.
· Кости пророка Јелисеја (Стари завет, 2. Књига о царевима 13, 21).Чак и у Старом завету видимо ову моћ реликвија. Када су људи бацили тело једног мртваца у гроб пророка Јелисеја, мртвац је оживео чим су његове кости дотакле пророкове кости.
Према православном предању, Пресвета Богородица је пре свог Успења (вазнесења на небо) лично предала свој Појас Светом апостолу Томи. Овај Појас, исткан од камиље длаке од стране саме Богородице, вековима је чуван у Цариграду као највећа светиња царства, исцељујући цареве и обичан народ.
Српски владари су имали посебан заветни однос са овом светињом. Кнез Лазар Хребељановић је обновио манастир Ватопед на Светој Гори и том приликом му поклонио управо овај драгоцени део Чесног Појаса Пресвете Богородице (заједно са делом Чесног Крста), који се у Ватопеду и данас чува и пред којим се дешавају хиљаде чуда, нарочито исцељења.
За нас верујуће, дилеме и сумње нема. А за ове друге „просвећене и савремене“ који стално траже некакав доказ да Бог постоји, имам само поруку једног мудрог човека: „Није Бог спао на то да се човеку доказује“.
Благо онима који не видеше а повероваше!

Srpski

Како је Србија изградила Словенију и Хрватску
Пресељење српске индустрије у западне републике током Брозовог режима представља један од највећих економских удара на Србију. Овај процес је званично документован чак и у извештајима америчке ЦИА, са којих је скинута ознака тајности. Између 70 и 80 најважнијих српских фабрика, погона и машина демонтирано је, спаковано у возове и трајно пребачено у Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину.
Званични изговор режима била је војна стратегија након Резолуције Информбироа (1948) и страх од инвазије Совјетског Савеза са истока (преко Војводине). Међутим, јасно је да је прави циљ био економско слабљење Србије и вештачко подизање индустријског стандарда Словеније и Хрватске.
Премештана је најнапреднија индустрија тог времена — авио-индустрија, ауто-индустрија, тешка машинерија, али и комплетна прехрамбена инфраструктура из плодне Војводине:
· Авио-индустрија „Икарус” (Земун). Пребачена у Мостар (БиХ) како би се тамо формирала фабрика „Соко”, док је део машина за израду авионских мотора пребачен у Словенију.
· Фабрика камиона „Пионир” (Раковица). Пребачена у Марибор (Словенија), чиме је изграђен и основан ТАМ (Творница аутомобила Марибор).
· Прва југословенска фабрика блокада и акумулатора (Сомбор). Пресељена у Загреб.
· Фабрика сапуна (крушевачки „Мерима”). Пресељена је у Осијек (Хрватска) за потребе тамошње индустрије.
· Из суботичког „Севера”и београдског ИМР-а масовно су одношене најсавременије алатне машине према фабрикама у западној Словенији.
Нарочит апсурд и економски злочин извршен је над пољопривредном и прехрамбеном индустријом Војводине. Према каснијим званичним пописима, из Војводине је демонтирано и однето: 24 велика млина, комплетне фабрике шећера и уља, велике индустријске хладњаче и крупаре, чак и електричне централе и цела једна ливница. Српски комунисти су тада очајно питали Тита: „Шта ће нам млин тамо где нема пшенице и шећерана тамо где нема шећерне репе?”
Поред физичког отимања фабрика, Србија је за време Тита изградила западне републике кроз три перфидна економска система. Кроз такозване фондове за развој, новац који је генерисан из српских пољопривредних и рударских сировина масовно је сливан у Словенију и Хрватску под изговором „индустријализације”. Србија је давала јефтине сировине (угаљ, струју, бакар, жито), а из Словеније и Хрватске куповала скупе финалне производе (белу технику, намештај, лекове), чиме је Србија држана у вечитом економском дефициту.
Првобитни план Краљевине и ранијих српских инжењера био је изградња моћне Јадранске пруге Београд–Бар како би Србија добила свој директан, најкраћи излаз на море преко Црне Горе. Утицајем Кардеља и хрватских комуниста новац је преусмерен на трасу Београд–Загреб–Ријека (Сушак), чиме је целокупна привреда и извоз Србије вештачки натеран да иде преко хрватских лука и словеначких путева, пунећи њихове касе.
Коначни ударац задат је Уставом из 1974. године. Словенија и Хрватска су добиле економску независност и право задржавања девиза од туризма и извоза, док је Србија била једина која је унутар себе имала две покрајине (Војводину и Косово) које су узимале новац из републичког буџета Београда, а гласале против интереса уже Србије.
Процес систематског черупања српске привреде коначно је заустављен тек 1955. године, али последице су биле трајне. Словенија и Хрватска су из заједничке државе изашле са врхунском, модерном индустријом коју су изградиле српске машине и српски капитал, док је Србија брутално дезинвестирана и економски уназађена.

Srpski

@MiloLompar Ali sta god da uradi bice joj pripisano titoisticko nasledje…














