Biljana Maletin

Mere populacione politike ,kad ih saopstava zenomrzac i prostak. Deca nam trebaju za granicubi Gvozdeni puk. A zene masine za radjanje. Zato Kosovo i Albanci. Mrak svih mrakova. m.facebook.com/story.php?stor…

Poslednja faza gašenja slobode je počela. Ali mrak nije jači od onih koji ne odustaju. Ovi mediji nisu samo njihovi. Malo su i naši. Podeli i pokaži da ne damo slobodne medije. #malosuinasi #nedamslobodnemedije @n1srbija @tvnova_s @RadarsRs @OnlineDanas

Na jednoj pijaci,jedna baka...ništa ne kupuje,samo tiho sakupi ono što ostane,ne bira,preživljava..Ova dobra žena,danas joj je napunila torbu a suze u staricinim očima sve govore...🥺

VALJEEEEVO PUUUUMPAJJJJ

U izveštaju lekara specijaliste opšte hirurgije iz Medigrupa nakon kojeg je uznemirena javnosti stoji: “Povrede zadobila u Policijskoj stanici udarcima tupim predmetom. U policijsku stanicu je pozvana na informativni razgovor.” U tvitu od 24.9. svedoci kažu “da je u Medigrup ušla devojka krvave majice, sa razbijenom arkadom.” Današnja objava pročitana i ovde je drugačija - “demantuje da je povređena od strane policijskih službenika. I da nije bila u prostorijama policije.” Šta se dogodilo između objavljivanja izveštaja lekara i današnjeg demantija? MUP je objavio ime studentkinje. Meni to dosta govori. Niko do sada nije demantovao da je studentkinja pretučena. Nismo ni čuli obećanje da će se istražiti ko ju je pretukao ako nije policija. Podsetiću samo da mnoge žene žrtve nasilja često povlače svoje prijave - što zbog užasnog iskustva susreta sa institucijama koje ih ne zaštite, što zbog ekonomske zavisnosti od nasilnika. To ne znači da nisu žrtve, već da ih sistem ućutkuje.

Da ekipa Radio Televizije Srbije nije bila na licu mesta nikada ne biste videli ovaj snimak koji ekskluzivno prenosim na mrežu sa javnog servisa...

,,Једнога дана кад мој отац оде Једнога дана кад мој отац оде, Ја нећу бити ту Крај њега Да га држим за руку Да чујем последње речи И последњи удах Да нам се још једном сретну погледи И да му, пре него оде додам чашу воде. Једнога дана кад мој отац оде, Бићу сам и гладан у хладном подруму Са малим прозором што ноћу гледа на месец А дању у плаво парче слободе. Једнога дана кад мој отац оде Доћи ћу са три друга што ме воде И стаћу наслоњен на крст У букагијама И ћутаћу Нећу рећи ни реч Нећу плакати Нећу осећати глад Чекаћу мирно да се разиђе скуп И кад гробари почну лопатама јако И кад земља падне у гроб Слушаћу тај ударац туп. А онда тишина Стао је разговор и лелек Стало је време Престао песак да цури у сату Стала је мисао И ветар И селице у лету Ласте Роде Стало је све Само хумка расте Једнога дана кад мој отац оде. Остаћу сам (са три друга) И онда када се сви разиђу и оду Бићу љут на њега Што си ме тата погрешно учио Да није злочин љубити слободу. Једнога дана кад мој отац оде Из свеже хумке нићи ће влас Коју неће имати ко да ишчупа Нити да је покрије гранитом Заливаће је роса И порашће жбун Па трн Па дрво глога Нићи ће из гроба оца мога. Пролазиће људи И гледаће у избледели крст у глоговом хладу И поцепан пешкир И отпало понеко слово Истопљене свеће И пола чаше воде И питаће: Где му је син? Да ли је још увек роб Кад је овако запустио очев гроб? Доћи ће пролеће Сешће под дрво гробар Да знојав попије пиво Наслониће се ђубретар Да смота јефтиног дувана Стаће удовица да се склони од кише И гледаће глогов бели цвет што опојно мирише И кап на цвету што се отима од ветра Да не падне Да не кваси траву под којом лежи онај што је умро млад Над којим ниче хлад. Мој отац Што роди вампиру колац.'' Богдану Јовичићу, студенту с љубављу Владимир Ђурђевић

Stavljanje lisica detetu koje ne znam da l ima 12 godina, koje bez obuće i majice stoji ispred tri zandarmeraca je porazno za celu policiju i društvo u kojem živimo. I da je nešto skrivio, to milo dete s snimka, koje ponizno gleda u te grdosije moglo je biti ispraćeno do kola, ali ne, sila mora da se demonstrira jer radikal pati i dalje što ga niko nije fermao u školi.

ŽENE ZA ŽENE!✊ Hvala, drugarice! Svaki grafit mržnje biće pregažen. Novosadske aktivistkinje Bravo, SSP, Karlovačke liste i Žena za promene poručuju: Nastavljamo da brišemo grafite koje diskredituju naše saborkinje, a obeshrabruju sve druge žene u borbi za slobodno i pravedno društvo.

@Jovanana 😂

Stižem ja sinoć kući, taman da ukucam šifru za ulaz, kad odjednom nešto šušne. Ja reko’, neka mačka, kad ono VLADAVINA PRAVA, sunce ti bogovo

Ove podignute ruke na kojima su lisice - e to je sloboda ljudi moji. Nema tu straha. x.com/whitesnake1004…

Ljubav i lepota na jednom snimku ✨❤️ A to što su ih priveli pa pustili, to je bezobrazluk

What's happening in Serbia. Please share this video around the world.

RT @BlokadaFon: Мало идеја👇👇👇 Блокаде морају да трају како би имале ефекта. Поделите се у смене, узмите слободни дан или боловање. Када не…

Колеги из Новог Сада је синоћ: сломљења горња вилица сломљен нос сломљена јагодична кост напрсло му је чело није му пружена помоћ више од 5 сати Шта да је то био ваш брат или другар? Да ли знате шта вам је чинити?

Koča Popović je bio student Ivo Lola Ribar je bio student Ivan Goran Kovačić je bio student Valter je bio student Ljubo Čupić je bio student Veselin Masleša je bio student Moša Pijade je bio student Rade Končar je bio student Ko je doneo slobodu? Penzioneri?

Sine moj, @avucic, počelo je dinstanje svuda u svetu. 🙏

40 sati bez vode. 40 sati bez hrane. Posle 60 dana pritvora. Niko od @avucic ekipe se nije ni oglasio povodom toga. Toliko njima znaci ljudski zivot. Toliko im znaci VAS zivot. Marija smo svi mi. Uz tebe sam mama.

Reći ću još nešto o Zakonu Roditelj- Negovatelj. Par dana na dečijoj neuropsihijatriji u Nišu... U sred noći su doveli mladu ženu sa osmomesečnom bebom i smestili je na krevet do našeg. Bebi su uradili preglede i očekivao se epi napad. Sestra je rekla da će svetlo ostati cele noći upaljeno i da će se oni smenjivati iza kamere koja snima našu sobu za slučaj da majka zaspi. Osmomesečna beba. Sestre i doktori iza kamere spremni. I majka koja čeka. Sedi na krevetu pored bebe i čeka nesreću za koju su joj rekli da će biti u toku noći. Nisam mogla da gledam. Okrenula sam im leđa, cele noći sam buljila u prazan zid i plakala tiho. Majka nije pustila ni suzu. Sedela je tu kao vojnik. I čekala da odbrani. Da spasi. Nisu joj drhtale ruke. Nije se ni jednog trenutka naslonila na jastuk. Nije ni jednog trenutka zatražila vodu. Sedela je nemo i mirno kao kamen. Očima uprtim u svoju bebu. Imala sam utisak da nije ni disala. Negde pred jutro je vrisnula:" Doktore!" . Utrčali su u sekundi. Opkolili krevet. Zabila sam glavu u jastuk. Stegla sam svoje dete za ruku. Molila sam sve ono u šta nikad nisam verovala. Ne znam koliko je vremena prošlo. Glasovi su se stišali. Beba je bila spašena. Svi su bili nasmejani. Samo je majka konačno počela da jeca. Klekla je pored kreveta i jecala glasno. Razmišljala sam o tome koliko će još puta u životu ta žena morati da bude vojnik. Na strašnoj straži. Koliko će puta morati da stegne srce, uguši ga do te mere da ga i ne čuje dok kuca, samo da bi bila pripravna i spremna? Koliko će puta da joj se kida utroba na pola kao tada? A, taj Zakon? Da, roditelji dece sa težim oboljenjima i smetnjama traže radni staž i republički minimalac. Jer neće moći da imaju stalno zaposlenje zbog brige o detetu. I jer će morati da plaćaju puno lečenje za svoje dete. Narodni poslanici preko deset godina ne podižu ruke za taj zakon. A ti hrabri vojnici moraju to da dobiju!

Na osnovu čega neko misli da je moguće pobediti na nameštenim izborima, njegovom najdražem šibicarenju koje je razradio do perfekcije, potpuno ne razumem. Lakše je dobiti na namagnetisanom ruletu.