Coko1346
2K posts

Sabitlenmiş Tweet

@Coko1346 Arhivska građa za okolnosti oslepljivanja Stefana Dečanskog!? Vi niste normalni.

Miha Madijev de Barbazanis, splitski plemić, hroničar i po majci potomak humske grane Nemanjića, piše o oslepljivanju Stefana Dečanskog 1314. god. sledeće:
"Stefan, nezakoniti sin kralja Uroša [Milutina], koga je kralj veoma voleo kao da mu je zakoniti sin, bio je po nagovoru kraljice, Uroševe supruge, zarobljen od strane oca, kralja i poslat u tamnicu u oblasti Romanije. Prema kraljičinoj želji, a sa kojom se kralj saglasio, bio je lišen očinjeg vida..."
Kraljica Simonida je dakle insistirala na Stefanovom kažnjavanju, a ne otac. No, vesti jednog prvorazrednog izvora se u istoriografiji preskaču, što zbog neznanja, što zbog toga što bacaju drugo svetlo na prilike na nemanjićkom dvoru od zvaničnih žitija u kojima je sve zavijeno u oblande.
Uzgred, ni Simonida ni Stefan Dečanski nisu bili žrtve Milutinove politike i karaktera, kako se to često predstavlja u istoriografiji. Naprotiv, stari kralj Milutin je taj koji je muku mučio sa vrlo mračnim karakterima svog najstarijeg sina i svoje vizantijske supruge.


@Lore_Chronicler "Uzgred, ni Simonida ni Stefan Dečanski nisu bili žrtve Milutinove politike i karaktera, kako se to često predstavlja u istoriografiji. Naprotiv, stari kralj Milutin je taj koji je muku mučio sa vrlo mračnim karakterima svog najstarijeg sina i svoje vizantijske supruge."

@Lore_Chronicler То вас у новој историографији вероватно и уче, пошто архивску грађу заобилазите у широком луку. Византијске и латинске изворе не помињете, а ни српске (изузев арх.Данила). Дајете предност једном извору у односу на све остале и износите бесмислене тврдње.
Srpski

Prvo, savremenik je.
Drugo, bliži je događajima od redaktora Danilovih žitija i od Camblaka koji piše skoro vek kasnije.
Treće, nepristrasan je, ne zauzima strane.
Četvrto, po majci je u rodbinskim vezama sa Nemanjićima pa je zainteresovan za to šta se dešava na njihovom dvoru.
Peto, piše svetsku hroniku, a ne lokalnu dinastičku propagandu.
Ovo da se izbor odbacuje zato što je "rimokatolik" neću ni da komentarišem.😂
Jedini problem sa Mihom M. de Barbazanis jeste što nije preveden na savremene jezike i što su dva izdanja njegove hronike iz 17. i 18. veka (Lučić i Švandtner) pa ga je malo istoričara stvarno čitalo.
Coko1346 retweetledi

LAST NIGHT: Péter Magyar took on Viktor Orbán—but he received a moral “lesson” he won’t soon forget
Péter Magyar thought he could score easy political points by branding Viktor Orbán a “violator of Christian values,” simply because, according to the former prime minister, God’s love makes no distinction between people. But the new head of government chose the wrong opponent.
Viktor Orbán—Hungary’s former prime minister, who recently lost the election and stepped down from office—did not simply strike back. At a site of historic significance, he delivered a moral indictment that many believe immediately became part of political history.
“Hungary’s new prime minister is now claiming that I am offending Christian values,” Viktor Orbán began in a calm yet piercing tone.
“Do you know what truly offends Christianity? It is when the sick are denied care, while the interests of billionaires are prioritized over the people.”
And that was just the beginning.
“Do you know what else offends Christian teachings?” he continued, commanding the room with complete composure.
“It’s when families are torn apart, children are thrust into uncertainty, and people are stigmatized simply because they are different.”
Then he went even further—taking aim directly at hypocrisy, political division, and the abuse of power.
“Do you know what offends faith? It is when hatred is stirred up between people. When members of the nation are turned against one another for political gain. When those who speak of morality forget about mercy.”
This was not a simple political debate.
It was a sweeping moral judgment.
Viktor Orbán—who has been under attack for months because of his political past, his defeat, and his public role—completely turned the tables. He did not defend himself. He did not back down. Instead, he built his response precisely on the values that others were trying to use against him.
“I am not a perfect Christian,” he said.
“Only one perfect person ever walked this earth, and he was crucified two thousand years ago.”
Then came the most powerful statement of the evening:
“Jesus taught: love your neighbor as yourself. Can we imagine hatred in heaven? Can we imagine division? Poverty? Then why do we tolerate this here—in our own country?”
That was the moment when the room fell silent.
Péter Magyar tried to counter—but in the end, it was Viktor Orbán who spoke the words that now resonate far beyond that room.
Don’t miss this historic moment—watch Viktor Orbán’s full response now!

English
Coko1346 retweetledi
Coko1346 retweetledi

@Ortodox_Serb Нажалост, сам се "самопорекао". Штета. Веома сам га уважавала.
Srpski

Професор Ломпар о томе шта је дух самопорицања данас, како се обликује српско становиште, зашто је српска култура на удару, ко су представници „секуларног свештенства“, шта значи колонијални менталитет и како се он препознаје у савременој српској политици.
линк ка целој емисији:
youtube.com/watch?v=V5U7dD…

YouTube
Srpski

@StrelacBg Све сте тачно написали, али кључну ствар сте прескочили. Књижевни језик Хрвата је био кајкавски, нешто мало чакавски. Штокавска наречја су према Ф.Миклошичу искључиво српска. Међутим, Људевит Гај 1835. прелази на штокавску ијекавицу управо због Срба. Последице знамо.
Srpski

Хрватско киднаповање србскога језика
Хронологија без преседана у светској историји:
1. Бечки књижевни договор (1850) – „Узимање основе”.
* До тада су Хрвати писали на три различита језика (чакавском, кајкавском и штипаном „илирском”), који су се толико разликовали да се међусобно скоро нису разумели. Чин: Петорица Хрвата (Људевит Гај, Иван Мажуранић, итд.) и Вук Караџић потписују договор да се за књижевни језик Хрвата узме српско јужно наречје (штокавско). Зашто? Хрватима је био потребан модеран и развијен „софтвер” да би постали нација, а српски језик је био једина жива сила способна за то. Тада је српски језик прихваћен као заједнички, али под „илирским” именом.
2. Прво име: Српско-хрватски (крај 19. века).
* Аустроугарска је форсирала ово име како би лакше анектирала Босну и Херцеговину и умирила Србе, дајући им привидан суверенитет над језиком. Кључна личност, Томо Маретић и загребачки лингвисти почињу да пишу граматике „српскохрватског”, чиме се потискује чињеница да је основа чисто српска. Почиње процес „чишћења” језика од српских израза да би се створила вештачка разлика.
3. Краљевина Југославија: Српско-хрватско-словеначки.
* У име „интегралног југословенства”, језик добија ово гломазно име. Ово је био покушај да се кроз име избрише посебност српског Логоса и створи вештачка наднација.
4. Рокада: Хрватско-српски (После 1945).
* У комунистичкој Југославији долази до психолошке игре. У западним крајевима (Хрватска) име се званично мења у хрватско-српски. Циљ стављања хрватског имена на прво место било је припрема терена за потпуно одвајање. Српско име је остало само као „додатак” који ће касније бити одсечен.
5. „Декларација о називу и положају” (1967).
* Хрватски интелектуалци званично устају против „наметнутог заједништва”. Они траже да се име српско потпуно избаци. Ово је тренутак када србски народ схвата да му је језик украден, преименован, а сад му се и забрањује право на сопствени извор.
6. Коначни чин: „Хрватски језик” (1990-их)
Након распада Југославије, назив српски је одсечен. Оно што је Вук Караџић 1850. записао као српски језик, сада је једноставно „хрватски”. Инжењерингом се уводе „новотворице” (вештачке речи) како би се визуелно и звучно језик удаљио од српског извора, иако је граматичка структура остала идентична српској штокавици.
Ово је јединствен случај у свету — да један народ узме граматику и речник другог народа и прогласи га својим посебним језиком.
И за крај, ево једне најсвежије вести на "древном" хрватском језику: „Зракомлатни промјетник је на брзоглас дојавио да је сучелица дошло до свесрдне самокријеснице протувредника!”

Srpski
Coko1346 retweetledi

Деконструкција мита „Скендербег“
Шиптарска тврдња: Име и презиме су албански. „Ђерђ Кастриоти” је албанско име, а презиме потиче од албанског племена.
* У 15. веку име Ђурађ је хришћанско, универзално име. Сви његови најближи сродници имају чисто српска имена: мајка Војислава, браћа Станиша и Репош, сестре Мамица, Јела, Анђелија. Презиме Кастриот први пут се помиње код Ђурађевог деде који је био кефалија (управник) у служби српског цара Душана. Дакле, они су српско племство које је управљало облашћу која се тек касније етнички албанизовала.
Презиме Кастриот указује на топоним Кастрат у северној Албанији/Црној Гори/Шумадији. У средњем веку, презимена су често била везана за посед. Били су властела која је управљала мешовитим српско-арбанашким живљем под круном Немањића и Бранковића.
Шиптарска тврдња: „Мајка му је из племена Трибалда”. Албански историчари кажу да је његова мајка Војислава била „Трибалда”, (што они тумаче као неку локалну албанску владарску породицу).
* „Трибали” је архаичан византијски назив који су сви тадашњи хроничари (попут Лаоника Халкокондила) користили искључиво за Србе. Рећи да је Војислава „Трибалда” значи директно рећи да је Српкиња. Њен отац је био Гргур Бранковић, локални српски властелин из Полога. Дакле, Скендербег је и по мајци чист Србин.
Шиптарска тврдња: „Он је водио албанска племена против Турака.”
* Скендербег није водио „национални рат”, већ хришћански крсташки рат. Његова војска је била мешовита – Срби, Грци и Албанци. У његовом личном окружењу и администрацији користио се српски језик и ћирилица. Дубровачки архиви чувају његова писма на српском. Он се потписивао као „Господар Србије и Арбаније”.
Шиптарска тврдња: „Његов отац Гјон је купио пирг (кулу) у Хиландару и назвао га 'Албанским', што значи да су били Албанци.”
* То је највећи ауто-гол албанске историје. Иван Кастриот купује кулу у српском манастиру. Да је био Албанац у модерном смислу, зашто би новац и синове слао у центар српске духовности, а не у неки католички самостан у Италији или Албанији? Назив „Арбанашки пирг” је географска одредница – то је кула коју су држали владари из „Арбаније” (области), али су ти владари по вери, језику и пореклу били православни Срби. Репош Кастриот, Скендербегов брат, сахрањен је у Хиландару под натписом на Азбуковици. Називати Скендербеговог оца 'Гјоном' уместо Иваном је исто што и називати цара Душана 'Џастином' само зато што је владао над неким ко данас говори енглески. Скендербегов деда се звао Бранило.

Srpski
Coko1346 retweetledi

@KontraBot Жена му је била хришћанска, монофизита, тако да није немогуће. Осим ако не мислите на Жаклиницу.
Srpski

@MilenaB24366673 Јесу им причали само о страдању Јевреја и Рома или су поменули и Србе? Који тачно број страдалих су навели?
Srpski
Coko1346 retweetledi

Сетимо се Срби данас те страшне
Задарске кристалне ноћи која се десила 2/3. маја 1991.
Рушилачки поход преко 2000 хрватских неоусташа на Србе у Задру.
Наоружани шипкама, палицама, камењем, ножевима разбијали су и пљачкали српске куће и радње.
Уништено је преко 470 српских кућа и 130 локала. Срба је тада у Задру живело око 11.000
У походу који је био организован учествовало је много Хрвата из других места.
Срби староседеоци у Задру су тешко погођени и угрожени и напуштају град у којем је српска заједница живела вековима. Многе угледне радње и локали су спаљени или минирани експлозивом.
Повод за ове манифестације лудила и мржње било је убиство под сумњивим околностима једног хрватског полицајца које је приписано Србима.
Више од 80% Срба из Задра је напустило град 1991. А за рушилаштво у Задру нико није одговарао.
Задар је вековима био најважнији град и средиште Срба из Далмације. Након рата проценат Срба у Задру је пао на 3%

Srpski
Coko1346 retweetledi

Yes, the Ukrainian Nazi murdered the pregnant woman and her unborn baby in cold blood, on 02.05.14 in Odessa.. I remember very well how horrified I was when the news about this broke out. Never forget, never forgive! 😢🙏🙏🙏
Daniel Mayakovski@DaniMayakovski
La brutalidad de estos nazis llegó al punto de ahorcar a una mujer embarazada con un cable telefónico en una de las oficinas del edificio mientras la jauría de nazis gritaban: "No es una mujer, es una separatista rusa". Cuando la mujer embarazada paró de gritar, ondearon una bandera ucraniana por la ventana del edificio y los nazis disfrutando del momento gritaron "Slava Ukraine".
English

Kako je Nikola Hajdin, tada predsednik SANU, sprečio da Magnum Crimen štampan na engleskom ode u svet. Izdanje kom je dodat cenzurisani deo o ulozi Katoličke, koje je u prethodna dva izdanja cenzurisao Vladimir Bakarić.
politika.rs/scc/clanak/212…












