Vladislav Dajković

Вечерас сам присуствовао обиљежавању Дана сјећања на невине жртве НАТО агресије, на позив Владе Републике Србије. Први пут сам у Врању, граду који носи тешко сјећање на више од стотину страдалих, међу којима су и никад прежаљена дјеца. Драго ми је што сам, као Србин из Црне Горе, имао прилику да будем заједно са нашом браћом и сестрама, да заједно чувамо истину и сјећање на наше мученике. НЕ ЗАБОРАВЉАМО. НЕ ОПРАШТАМО!

Изражавам апсолутну подршку мом пријатељу Драшку Станивуковићу који се од синоћ налази у хрватском притвору. Синоћње привођење на граници са Хрватском, након што је одбио четрнаести по реду претрес аутомобила, није само притисак на Драшка Станивуковића. То је порука свим Србима да у Хрватској нисмо пожељни чак ни као пролазници. За њих су добри Срби само Срби којих нема. Подршка, Драле!

На данашњи дан почела је НАТО агресија на Савезну Републику Југославију - без одлуке Савјета безбједности, без правде, али са тешким последицама које и данас осјећамо. Пуних 78 дана падале су бомбе на наш народ. Гађани су мостови, болнице, фабрике, школе… али прије свега, гађани су људи. Према званичним подацима, страдало је око 2.500 цивила, међу њима 89 дјеце. Убијен је и 1.031 припадник војске и полиције. Више од 6.000 цивила је рањено, укључујући хиљаде дјеце. НЕ ЗАБОРАВЉАМО.

Ne zaboravljamo “Rezoluciju o Srebrenici”

Истина о “црногорском” језику.

Истинита прича.

Вратимо Црну Гору на пут предака и славне историје!

Demonstracija ljubavi Milogoraca prema Crnoj Gori je izražena kroz mržnju prema Srbiji.

Ми то тако! ☺️

Nikad ispričana priča. Zahvaljujući dobrim muslimanima, porodica moje majke je spasila živu glavu. Zahvaljujući onim lošim, sve su izgubili. Da se zlo nikad ne ponovi!

ДО ПОБЈЕДЕ! 🇷🇸🫡 Имао сам част да разговарам са предсједником наше Србије, Александром Вучићем. Као и увијек - братски разговор пун бриге, љубави и разумијевања за наш народ у Црној Гори. Предсједник је у свом говору у Бајиној Башти рекао како је набавка кинеских хиперсоничних ракета за српску војску изазвала хистерију у региону, али је мени фасцинантно како цијели тај регион ћути на чињеницу да су Хрватска, Албанија и “Косово” направили војни савез. Радује ме, заправо боље речено - пресрећан сам - што знам да је Србија, а самим тим и српска војска данас јача него икад и да не постоји шанса да нам се поново десе страдања која су нам се дешавала у прошлом вијеку. Жао ми је што црногорска власт не схвата да је “Војни савез” Хрватске, “Косова” и Албаније заправо већа опасност по Црну Гору, него по Србију. Србија се као најјача регионална војна сила итекако може бранити и одбранити од потенцијалних непријатеља, а Црна Гора би, бојим се, упркос чланству у НАТО пакту у пар дана доживјела сценарио који смо доживјели 1918. кад смо као земља због неких сличних “војних савеза” капитулирали. Уосталом, видјели смо да нам НАТО не може (или не жели?) помоћи ни кад се боримо са љетњим пожарима, а камоли са оним ратним. Најзад, ако нас је историја нешто научила то је да треба да се држимо Србије, јер је Србија увијек на правој страни историје - на страни побједника. Живио јуначки српски народ! До побједе!

Борим се за Црну Гору која ће да честита Дан Републике Српске, а не Дан “Косова”!

Увијек међу своје 🇷🇸

СРБИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ СУ СВЕТИОНИК ЗА СРБЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

Putin ili Tramp?

Da se nekad malo i nasmijemo 😂

Одговор на хиљаде коментара у којима ме вријеђају муслимани, комите, усташе… Нисте ме уплашили!

Последњих дана провео сам - после ко зна колико времена - одмор са породицом и то баш у нашој Републици Српској. Обилазили смо наше светиње, планине и градове, мјеста страдања, али и мјеста радости и поноса нашег народа. Желим да упутим искрен и братски позив младим људима из Црне Горе: своје одморе, излете и путовања што чешће проводите у Републици Српској и Србији. Упознајте своју браћу, обиђите наше градове, наше цркве и манастире, наша мјеста страдања и побједа. Упознајте своју историју и културу, јер без тога нема ни будућности. И за крај ове лијепе породичне екскурзије: Поздрав из наше Фоче! 👋🏻🇷🇸

“Брате Србине, три дана чекамо да те сретнемо да ти дамо поклон.“ То су биле ријечи момака из кафића “Павле“ на Палама, људи које до тог тренутка уопште нисам познавао. Прихватио сам њихов позив и ушао на једно пиће, а изашао са иконама у рукама и са осјећајем да сам стекао пријатељства за читав живот. У времену када је искреност ријетка, овакви сусрети подсјете човјека колико је снажна братска љубав и колико је дубока веза међу српским народом, ма гдје живјели. Посебну захвалност дугујем домаћину, газди кафића “Павле“, названог по блаженопочившем патријарху Павлу. Напослетку, не кажу џаба да су Срби са Пала најхрабрији Срби. Пале у ❤️!

Видиш онај град, сине? То је Сарајево. Прије рата у том граду живјело је скоро 200.000 Срба. Данас их скоро па нема. Србе су протјерали из својих кућа и станова са пар кофера и понеком иконом у руци. Нека ти тај број буде лекција коју нећеш наћи у уџбеницима, нити у телевизијским емисијама. Јер како будеш растао, слушаћеш много прича, лажи и оптужби. Слушаћеш како кажу да је народ коме припадаш – агресорски. Тада се само сјети једне једноставне ствари и упитај их: Како то да смо агресори ако нас је све мање тамо гдје смо вјековима живјели? Како то да скоро па нестајемо у Хрватској, у Федерацији БиХ, па чак и на нашем Косову и Метохији? Историја није увијек праведна, сине. Али она памти. Памти да су српске куће често горјеле, да су правили логоре за српску дјецу, да су се колоне људи кретале тракторима носећи оно мало што могу понијети: успомене, иконе и наду да ће се једног дана вратити. Запамти и ово: Агресор није онај ко брани своју кућу. Агресор је онај ко туђу кућу пали. Наш народ кроз историју није живио од туђег, него од свога. Чувао је своје њиве, своје цркве, своје гробове и своја огњишта. И зато, кад год ти неко покуша објаснити ко си ти и шта је твој народ, немој одговарати мржњом. Одговори истином, достојанством и знањем. Јер народ који зна своју историји не може бити побијеђен, чак и када је рањен. Зато памти, сине. Не да би мрзио. Него да би знао ко си. Србин без сјећања није више Србин, он постаје оно што су постали многи око нас - дрво без коријена. И да не заборавим: Памти да је Република Српска твоја кућа, једнако као што су то Црна Гора и Србија.