Дарко Николић

Ко сам ја? Ако сте се то икада запитали, мој интервју за @alex5rovski ће вам одгонетнути: alex5rovski.com/da-li-znate-st…

Најневероватнија српска прича коју нас не уче у школама На Патреон страници страници посвећеној мојој бесплатној књизи "Гвоздени пук", пред вама је нестварно откриће. Нестварно. Чека вас овде: patreon.com/posts/157164693 #Србија #Историја

Поклони, деле се поклони! Како је данас Међународни дан књиге, првих десет особа које оставе коментар испод ове објаве - добијају од мене, преко реда, први део књиге "Гвоздени пук" (други је у настанку, можда и он угледа светлост дана до краја 2026). Све што је потребно да бисте добили "Гвоздени пук", књигу која је после вишегодишњих истраживања написана на основу мемоара, дневника, архивске грађе и разговора са потомцима, је да оставите коментар и... то је, заиста, цела процедура. Бићете потом контактирани приватном поруком, како би се договорили око детаља. Јесте да је Дан књиге, али... Што да нам не буде лепо и другим данима? Нека ово буде један корак ка томе. А уједно - и да не заборавимо ко смо. Ова књига баш и томе служи. #Књига #Србија #Историја

Данас је "побусани понедељак" када се верници посебно сећају и упокојених А када бисмо се, почев од овог часа, само по минут помолили за сваку српску жртву у Првом светском рату, молили бисмо се непрекидно две године и 136 дана (То вам је од сад - до 3. септембра 2028. године)

@prvoosumnjiceni Не бих знао, заиста. Питајте их, слободно, путем линка који сам објавио, то је Фејсбук страница баш тог добровољног ватрогасног друштва.

@HuddleBre Ima li način da uplati neko ko ne živi u Srbiji?

Хајде да урадимо нешто незабележено у српској историји. Да помогнемо људима у једном минијатурном српском месту да остваре сан - да лакше помажу људима. Они имају само себе, малобројне тамо. Али, имају и нас, њима дибидус незнане, који можемо за тили час да помогнемо да се тај њихов сан оствари, на корист многих. А ево о чему се ради. Признајем, до малопре нисам знао, док нисам прочитао једно недавно истраживање, да је у јулу прошле године у Србији регистровано 3.538 пожара на отвореном, што не да је апсолутни рекорд откако се то броји, него је за чак 284% више него у истом месецу 2024. Али, какве везе имамо ви и ја са пожарима? "Има о томе ко ће да брине!" неко ће рећи. И, биће у праву. О пожарима често брину добровољна ватрогасна друштва (ДВД). А замислите једно мајушно српско место, од нешто преко 2.000 душа, које има своје добровољне ватрогасце. Можете мислити колико је "велико" то ватрогасно друштванце, када у том месту има преко хиљаду људи старијих од 50 година. А баш то тамошње добровољно друштванце је пожелело - да има своје мало, право ватрогасно возило. У питању је Ердевик. Чувено, а минијатурно место. Многи од нас никад тамо нису били. Многи од нас и не знају да је оно покрај Шида, на северозападу наше земље. Иако стварно мајушно место, дало је оно Србији и свету и једну Миру Бањац, и писца бајки (и не само бајки) Гроздану Олујић, и војнике који су стајали где је најтеже било стајати пред освајачем, оних дана када се неко загледао и у Кошаре и остатак Србије. Ето, и један од тадашњих војника је у том малом друштву које брани Ердевик и околину од пожара. Има њих још, јер године и ратови могу да прођу, али не може да прође срце у јунака - и жеља да се помогне тамо где је најугроженије. И, сад, замислите једно толицно место, са малом групом добровољних ватрогасаца - које би да има своје мало али право ватрогасно возило. Замислили? А замислите колико је новца потребно да они тај сан остваре... Ја не умем ни да замислим толики новац. Али, могу мало да уплатим. Што бих то урадио? Јер сам видео њихово обавештење на Фејсбуку да ће, ето, овог викенда, "по два члана ДВД ићи од куће до куће" по Ердевику и, ко буде могао и хтео да помогне, они ће баш тада прикупљати средства за то возило. Али, кад ће они то тако да скупе довољно, 2126. године?! А то њихово добровољно ватрогасно друштванце постоји још од 1925! Еј, више од сто година! Шта смо ми Срби сачували, старије од сто година, да и даље овде живи, да и даље ради? А они су и даље ту. И - и даље помажу људима. А сад ће још да иду од врата до врата и да питају онај стари свет - има ли ко какав прилог за возило које ће их све спасавати, злу не требало. Зато... Хајде да их изненадимо. Ево, објавили су они тај свој позив за помоћ (facebook.com/permalink.php?…), а у том позиву има рачун: ДВД ЕРДЕВИК 325-9500600004780-66 Па, хајде да урадимо нешто незабележено у српској историји. Да помогнемо људима које не знамо, које можда никада нећемо срести, да остваре свој сан: да помажу другима. Просто... Да не заборавимо ко смо. (А наши смо. Хајде да баш зато - изведемо чудо каквог досад није било.)

РУСКИ ШПИЈУНИ У СРБИЈИ: Приче које "нису за уџбенике" Док су се битке водиле на фронту, у Београду и широм Србије водио се један тиши рат — рат информација, поверења и тајних договора. Не онај из филмова. Него стварни. Замислите, рецимо, ово: 🕯 Руски обавештајац организује „личну тајну полицију“ српског краља — и то од краљевог приватног новца. 🤝 Поверљиви односи са Аписом, где се деле најосетљивији војни планови — без икакве гаранције ко све слуша. 📄 Тајни аустроугарски планови мобилизације завршавају у руским рукама — и мењају начин на који се гледа на предстојећи рат. 📢 Хиљаде тајних прогласа бачених међу непријатељске војнике, са једним циљем: да почну да сумњају. 🏔 Чак и током албанске голготе, шпијуни настављају да шаљу извештаје — као да се ништа није променило. Цела прича — пет кратких, али озбиљних епизода о руском обавештајном раду у Србији — управо је објављена на Патреон страници моје бесплатне књиге "Гвоздени пук" и чека вас овде 👉 patreon.com/posts/kako-su-…

Нестварна Васкршња песма бранилаца Београда 1915. Сви који су пре једног века, те 1915. када је наређен слом Србије, бранили престоницу - знали су да их је премало. Да је Немаца и Аустроугара око седам пута више. Али, нешто чудесно се десило. Нико није помишљао да одступи. Да побегне. Да се сакрије или утекне. Негде у тим нашим Термопилима, о којима нас уопште нису довољно учили, настала је и ова песма: patreon.com/posts/155242175

Данас морам нешто важно да вам кажем. Баш данас. И баш важно. Међу дародавцима чији су прилози помогли штампање и дељење моје бесплатне књиге "Гвоздени пук" је и мајка једног војника који је пао на Кошарама. Какве везе сад имају Кошаре и војска која се борила од 1912. до 1918, а о којој је и писана књига? Да пробам то да појасним кроз једну врло кратку причу. Почећу баш од Кошара. Шумар је био 22-годишњак. А Кула.... Кула - његов вршњак. Шумар је био на једном истуреном делу. Кула је са својима исто био истурен. Када је непријатељ нагрнуо са свих страна, а муниција се ближила крају, Шумар је повикао друговима "Идите назад, на резервни положај, ја ћу штитити одступницу!". Са друге стране, кроз маглу се пробијало све више њих. Кула је већ добио метак у ногу. Али, свог поднаредника, ког је мртвог носио на леђима, није хтео да остави. Повикао је својима да оду на резервне положаје. Њему је остало пет метака у пушци. Нису хтели да га послушају док није загрмео "Идите, браћо! Носите извештај команданту!". Шумара су, после размењених погледа и све веће решености оног који им се обраћао, послушали другови. Повлачили су се, заштићени његовом паљбом. А муниције је било све мање и мање. Кула је - сваким метком погађао по једног. Видели су то његови другови, повлачећи се и гледајући како неко даје живот за њих. Када више није било ниједног метка, Шумар је, срећан што су његови другови стигли на безбедно, пао. Кула је и последњим метком био прецизан. Иако већ погођен са три. Шумар више никада није дошао у свој Трстеник. Дао је живот да би се други спасли. Последњи кога је Кула дохватио, погинуо је од његовог кундака. Метака није било, али и са три у свом телу, држећи се за дрво, једног је још дохватио. Кула се исто није вратио својима, у Статовац покрај Прокупља. Шумар је погинуо девет дана после свог 22. рођендана, те 1999. на Кошарама. На којима је баш на овај дан пре 27 година почео пакао. Кула, међутим, није погинуо на истом месту. Ни од истог непријатеља. Ни исте године. Пао је ослобађајући Стару Србију 1912, као први јунак Гвозденог пука, у првом дану Кумановске битке. А као да су били заједно, зар не? Као да су радили - исто. Као да су живели - исто. Ма, и јесу заједно. Јунаци ионако живе вечно, у вечности су се и срели. --- (Е, зато пишем. И... Тој борби против заборава можете и ви да се придружите. Патреон страница сајт моје бесплатне књиге је сасвим добро полазно место за то - patreon.com/gvozdenipuk Читамо се. Да не заборавимо ко смо.)

Шестог априла се, обично, сетимо рушења Народне библиотеке Србије. Али, и у Првом светском рату вршен је сличан злочин над Србима, само га никад не спомињемо. Моја кратка прича о томе чека вас на Патреон страници бесплатне књиге "Гвоздени пук": patreon.com/posts/154897203 #Србија

ПРЕТПРЕМИЈЕРА: Страшна српска тајна (ВИДЕО) На Патреон страници бесплатне књиге "Гвоздени пук", али посвећеној и другим занимљивим и важним стварима из српске историје, пред вама је једна тајна: patreon.com/posts/pretprem… #Србија #Историја #ПрвиСветскиРат

@simicboban88 Живи били!

Хвала Господину Николићу @HuddleBre

(фотографисала дивна @Mala_Femmena, чијој однедавно увећаној породици се сви радујемо)

И гробови наши бориће се с вама

Поштовани @vesnakoko @mioidrag @MagicnaLilith @Nilka50655719 - Вама нисам успео да пошаљем приватну поруку овде јер се не пратимо међусобно, па ћу Вас само замолити да се јавите мејлом на darko.nikolic@gvozdenipuk.rs да бисмо се договорили око слања књига за Вас. Хвала.

ПРЕТПРЕМИЈЕРА: Језива истина о Гвозденом пуку На Патреон страници посвећеној пре свега мојој бесплатној књизи "Гвоздени пук", али и многим другим важним и занимљивим стварима из српске историје - досад није било овакве приче. А ова је важна. Много. patreon.com/posts/153549367

@_mandarinica_ Ја не знам ни шта се десило, ни ко сте Ви тачно госпо'јице, ни чиме се бавите, али знам сте толико добра душа да ми не пада на памет да останем по страни. Хоћу да помогнем, макар само ишао около и викао "Идете код ње, она је добра душа, пријаће вам!"

Ne postoje reci da se zahvalim ljudima koji su me juce razumeni i javili se za pomoc..🩷 kad covek padne, ugasi se entuzijazam..jedna iskra ponovo pokrene sve..u Novom Sadu ste moji gosti 🍀✨️ i neka vam se dobro vrati višestruko 🙏❤️

Јуриш мртваца Једна од најневероватнијих прича из Првог светског рата - чека вас на Јутјуб каналу књиге "Гвоздени пук": youtu.be/6kQ2u6pSxMw