Жељко Ињац

Диплома захвалница за велики прилог поводом освећења заставе. Оригинал се данас чува у архиви Првог београдског певачког друштва у Београду.

Уочи Сабора Нова СС се претворила у верски таблоид. Сваки наслов је посвећен Патријарху и СПЦ. Да не пљују Цркву, помислио бих како је то још једно црквено гласило.

Христос Воскресе

Наш патријарх ће васкршње празнике провести на нашој светој земљи на Косову и Метохији. Пећка патријаршија ☦️ Србија 🇷🇸

@KostaKonstan Ниси ти проблем. Ти си само безобразан јер на овај начин скупљаш лајкове. Проблем су ови што ти лајкују.

Neopisi bezobrazluk konobarice na Obilićevom vencu. Na moju porudžbinu - produženi espreso sa mlekom, što u istom kafiću poručujem praktično svakog jutra, drsko i nadmeno mi odgovara da se danas posti. Ne samo da je dobila odgovor, nego sam se odmah požalio i vlasniku kafića na ponašanje osoblja koje je zaboravilo da svoje običaje ostavi zajedno sa blatnjavim opancima na ulazu u grad!

Велики петак у манастиру Студеници

Свим политичарима који су протеклих 30 година честитали Велики петак, честитам што су коначно престали!

@bpanaotovic Да је више на свету Џонија мање бисмо ту судбу носили но је много плахих и лакомих што олако претњама подлежу е њима је срце у петама па вас народ у окове стежу!

"Mi smi ljudi Cigani sudbinom prokleti, uvjek neko oko nas dođe pa nam prijeti."

Поучан текст

@hercogKarlNovak Чекај да ли су православни или монофизити?

@InjacZeljko inače u našoj parohiji imamo dva mučenika iz Egipta , kopta pravoslavna , izuvaju se prije pričesti

Не знам ко је овај бискуп монофизита, делује као унијата али је омашио апокалиптику 100% вероватно не случајно пошто навија за Трампа. Протрамп максимум!

@Timur_Unlame Не знам стварно. Мислим да је то онај што су га боли ножем муџоси.

@InjacZeljko Јермен?

@hercogKarlNovak Онда има смисла што је трамписта

@InjacZeljko mučenika su islamisti izboli prije par godina nožem, a on i njegov napaćeni narod imaju grda iskustva sa "predstavnicima religije mira" tako da on "jadne žrtve u Gazi gleda kao i mi paćenike na Blajburgu"

@bpanaotovic Спасоје добро пише још бољи је Србин

Изјаве Трампа о хармонији и вечном миру неодољиво подсећају на месију.

Питам Грок како ће се Трамп извући из ситуације у Ирану (није баш у духу српског језика али ту је суштина): "Ово је "пат позиција" која води ка ескалацији, можда чак WW3 – ако се САД уруши (рецесија, унутрашњи немири због цена, губитак избора), то би могло да отвори врата ширим сукобима (Русија у Европи, Кина у Азији). Све од WW2 било је "увод" за WW3, али тренутно је још ограничено на регион – без директног укључивања нуклеарних сила или глобалне мобилизације. Али, ако се продужи, свет би заиста могао ући у "огромне потресе". Дипломатија (Путин-Xi-Trump састанци) могла би да помогне, али економски шок би могао да примора све на сто. Затварање блокира 20-25% глобалне нафте/ЛНГ-а – цене нафте 100-120$ (тренутно ~119$ ), бензин у САД ~3.6-3.8 $/галон. Инфлација расте (+0.5-1% глобално), БДП пада (0.2-0.5%), највише погођени Европа/Азија (Кина, Индија, Јапан) са скоком цена хране/транспорта/метала/ђубрива. САД мање (шкриљац), али ризик рецесије 30-40%. Победници: Русија/Саудија краткорочно Иран нема разлог да попусти (убиство породице Хаменеија, верски рат, децентрализована структура ИРГЦ-а која може да настави нападе чак и без централе), за Иран ово сад верски бесконачни верски рат, а Трамп не може да се повуче без "победе" (избори, притисак бирача због цене бензина, ризик хаоса у САД ако остави Израел сам). Ако Хаменеи буде убијен, то би само појачало "религијски бумеранг", и можда довело до нуклеарне ескалације (Иран би могао да баци све на Израел). Што се тиче Кине и Русије: они осуђују ударе, али не пружају војну помоћ – Русија се позиционира као посредник (Путин звао Трампа о прекиду ватре, контакти са Заливским земљама и Ираном), а Кина шаље специјалног изасланика за медијацију и разговара са Кувајтом/Бахреином. Зашто би посредовали? Не из алтруизма – Русија жели да искористи хаос за своје интересе (нпр. у Украјини, где и даље не могу да победе после 4 године), а Кина да заштити нафтне интересе (увоз из Залива) и избегне ескалацију пред састанак Xi-Trump. Али, они нису притекли Ирану у помоћ током рата (само вербална осуда, без оружја), па Иран можда не верује – уступци би могли бити кључ (нпр. Русија тражи олакшање санкција, Кина боље трговинске услове са САД). Шансе за кратак рат сада падају на 40-45% по аналитичарима (ISW, CNN), јер се фронтови шире (Либан, Залив, могући тероризам у САД/Европи)."

@kisiljevobb Не, него ти учитаваш св оцима оно што нису тврдили.

@InjacZeljko Ко је вас научио тако? Примећујете ли да то није у складу са саборима Светих отаца? Значи они греше кад изричу анатему на оне који тврде да је Адам створен смртним?

СПЦ је у последњој Васкршњој посланици исповедила осуђену јерес. Патријарх и сви архијереји послали су нам посланицу у којој кажу да је човек створен смртним. Трагично је што православни Срби то не примећују.

Америчко друштво данас и у време рата у Вијетнаму, није за поређење. Иако су Амери религиознији и конзервативнији од Европљана, прошли су кроз идентичан процес идеолошке дебилизације. Зашто је то је уопште важно? Зато што неће бити никаквих масовних пацифистичких протеста у САД уколико током дужег и тежег рата погине и неколико стотина хиљада америчких војника. Дакле, ако рат са Ираном потраје, у шта не верујем, у Америци ће бити мањих политичких трзавица, и то је све. Током рата у Вијетнаму масовни протести били су бројни, снажни и дуготрајни, пре свега због обавезног регрутовања, које је непосредно погађало младе Американце из различитих друштвених слојева. Последице су биле дубоке и видљиве: десетине хиљада људи излазиле су на улице, догодили су се озбиљни "инциденти" попут оног на Кент Стејту, где су побијени студенти, а читав један културни покрет, од музике, преко филма и медија, обликовао је атмосферу отпора и преиспитивања наставка рата у Вијетнаму. Такође, током ратова у Ираку и Авганистану протести су били мањег обима и краћег трајања. Највећи талас отпора јавио се уочи инвазије на Ирак 2003. године, када су стотине хиљада људи широм света изразиле неслагање са ратном политиком, али у самим Сједињеним Државама ти протести нису достигли интензитет и утицај који су имали током вијетнамског рата. Разлози за ту разлику су вишеструки. Војска је постала професионална и заснована на добровољцима, што је значило да је рат мање непосредно дотицао ширу популацију. Поред тога, медијски пејсаж се значајно изменио: Вијетнам је називан „телевизијским ратом“ због директних и често потресних снимака са фронта, док су новији ратови били медијски контролисанији, са знатно мањим фокусом на страдања цивила и губитака војника. Америчко друштво је конзервативније и израженије религиозно од већине европских друштава, што се види и по већем уделу грађана који се изјашњавају као верници. Такође је прошло процес дубоке политичке поларизације и фрагментације јавног мњења, нарочито под утицајем друштвених мрежа које су додатно појачале идеолошке поделе, уз наметање нових шашавих идеологија које су унеле нове поделе али и већу конфузију. Страначка припадност има велику улогу у обликовању јавних ставова. Тако су протести против рата у Ираку знатно ослабили након што су демократе преузеле власт, иако су војне операције настављене. Отпор рату је више био условљен партијском логиком него доследним принципијелним пацифизмом. То странчарење смањује могућност стварања временски дужих и масовних пацифистичких протеста. Истраживања америчког јавног мњења у периоду 2024–2026. године показују да већина грађана не подржава напад на Иран. Према подацима, између 21 и 27 одсто испитаника изјаснило се за рат, док се од 49 до 58 одсто томе противи, уз значајан број оних који немају јасан став. Иако већина Американаца Иран доживљава као непријатељску државу (око 61 одсто), истовремено постоји изражена резервисаност према одлукама о употреби војне силе, тек око 30 одсто испитаника исказује поверење у расуђивање Доналда Трампа по том питању. У оваквим околностима, вероватнији исход на дуготрајни рат са Ираном био би пораст апатије или преусмеравање пажње јавности ка унутрашњим темама, попут економских проблема и унутрашње политичке поларизације, које већ свакако доминирају америчким јавним простором.