Младен Обрадовић

Позивамо све родољубе на протест „Косово и Метохија – заувек Србија!“ у Београду, испред Делегације ЕУ и тзв. „Амбасаде Косова“ (Владимира Поповића 40, Н. Београд), на годишњицу проглашења лажне „независности Косова“, у уторак 17. фебруара, у 12:44. Слога биће пораз врагу! 🇷🇸

Брате није нормално како су неки Данци примитивни и затуцани. Ало бре, 21. век је а ви се замлаћујете територијама, национализмом, чуј не дамо Гренланд хаха дај бре идите сви се преселите на Гренланд ако вам је толико стало и пустите нас рођене Копенхагенце да живимо у миру.

Не, Мадуро и даље није био легитимни председник, све и да ми се још 500 идиота накачи на ово испод да ме вређа. На исти начин на који Милошевић није био легитимни председник СРЈ (у мањој мери, јер ми нисмо на тај начин морени глађу, и корупција је била мања, али ипак превелика). Ево и доброг примера зашто: И СРЈ и Венецуела су имале хиперинфлацију са много нула у броју процената. Економисти кажу "Инфлација је увек и свуда феномен монетарне политике", а ја додајем да је хиперинфлација увек и свуда ствар одлуке - да се опљачка сопствени народ. Економисти вам још могу објаснити и Кантилонов ефекат нашироко - ја овде нећу - али своди се на то да кад се паре штампају без милости, богатство прелази у руке оних који су најближе штампачу - у ова два случаја диктаторима и њиховим екипама, док сви остали пропадају. Не постоји универзум у коме те стајање насупрот империји и борба са санкцијама аболира од поштовања људских и божијих закона, да не крадеш, да не вараш, да не зарађујеш на туђој муци. Циљ не оправдава сва средства. Штавише, може се рећи да такво антицивилизацијско деловање против свог народа заправо умањује суверенитет и способност да се одупреш белосветским сподобама и демонима. Корупција, негативна селекција кадрова у администрацији и привреди, странчарење и партократија, непотизам, јавашлук и штеточинство - када се човек одмакне и апстрахује их - су антипатриотска дела. То је у другом реду рад за непријатеља, а у трећем реду - издаја. (и још једна сервисна информација за мајмуне које је образовање изневерило тако да не могу да држе две независне идеје у глави - да се може критиковати социјалистички демон, а да то не значи апологију каубојског демона у исто време: Генерално сам толерантан и игноришем ружне и бесмислене одговре, али сад ћу због екологије почети да блокирам за једну непристојну реч)

Мадуро није био легитимни председник. Наљутиће се неки људи који ме прате, ал' ово је 100% овако: У питању је социјалистичка клептократска штеточинска битанга (<- јеботе, вишеструки плеоназам) која је наследила истог таквог. Просечан становник тамо је због њих двојице изгубио 20, ако не и 30кг телесне масе због сталне глади, на месту које има 10х боље услове за производњу хране него ми. Потпуно је непојмљиво (и ни близу објашњиво санкцијама) да је то земља у којој су константне несташице свега, укључујући бензин, струју, и пази сад - воду. Апсолутно све је девастирано и они тамо сањају стандард какав су имали пре 50 година. Људима у Србији су ти лидери симпатични због тобожњег анти-империјализма (због наших горких искустава са империјама), али не треба заборавити да спољна политика и анти-империјализам не могу бити (чак ни кад су искрени) битнији од физичког уништавања сопственог становништва ускраћивањем најосновнијих потреба, криминалом и корупцијом. Наравно, једино исправно је да су их решили обојицу локалци тамо, јер то је њихова ствар, а не ничија туђа.

Maduro i Vučić dva ista amiga, funkcionišu po istom obrazcu kao vođe kriminalnih grupa a ne predsednici država. Jedan narod drži u redu za hleb, drugi u redu za posao i strah. Isti mehanizam: vođa = država, mediji okupirani, izbori pokradeni. Razlika je samo gde se nalaze na vremenskoj liniji i u tome ko će da im sudi.

Otmica Madura je akt brutalnog kršenja međunarodnog prava i uspostavljanje principa, koji predstavlja pretnju bezbednosti celog sveta. Nakon ovog akta svaka velika ili regionalna sila može izvršiti takav napad u zoni svojih interesa. Nezavisno od ocene karaktera Madurovog režima u Venecueli, ovaj čin je najopasniji presedan koji u međunarodne odnose ponovo uvodi princip gole sile i legitimizaciju pljačke nacionalnih resursa nezavisnih država, članica UN. Kažem “ponovo”, jer smo u prošlosti već svedočili takvim napadima na međunarodno pravo, uključujući i bombardovanje Srbije 1999. godine i otimanje Kosova.