Филип Карађорђевић

📍Danica and I attended the Belgrade premiere of the international film “Harvest”. This American-Serbian co-production tells a powerful and difficult story inspired by real events involving Serbian civilians in Kosovo and Metohija after the 1999 war and the illegal trafficking of their organs, documented in international reports. For many Serbian families, these events remain one of the most painful and unresolved chapters of our recent history. At the centre of the story is a striking metaphor. A wealthy German baron unwillingly receives a heart transplant, only to begin experiencing memories of Kosovo, of a Serbian family, their land, and their churches. Through this story the film reminds us of a deeper truth. Kosovo and Metohija is the heart of Serbia, and no force can erase the spiritual, historical, cultural and everlasting bond our people have with that land. Cinema has a unique ability to reach hearts and minds across borders. Projects like “Harvest” help bring attention to true stories that for too long have been ignored, while honouring the victims and preserving the memory of what happened. I congratulate the filmmakers, cast, and everyone involved in bringing this important story to the screen. The film will be shown in cinemas across Serbia, and I hope it reaches audiences around the world.

📍Даница и ја смо присуствовали београдској премијери међународног филма “Жетва”. Ова америчко-српска копродукција доноси снажну и тешку причу инспирисану стварним догађајима који се односе на српске цивиле на Косову и Метохији након рата 1999. године и илегалну трговину њиховим органима, документовану у међународним извештајима. За многе српске породице, ови догађаји остају једно од најтежих и неразрешених поглавља наше новије историје. У средишту приче налази се упечатљива метафора. Богати немачки барон невољно прима трансплантацију срца, након чега почиње да доживљава сећања на Косово, на једну српску породицу, њихову земљу и њихове цркве. Кроз ову причу филм нас подсећа на дубљу истину – Косово и Метохија су срце Србије и ниједна сила не може избрисати духовну, историјску, културну и трајну везу коју наш народ има са том земљом. Филм као уметност има јединствену способност да допре до срца и ума људи широм света. Пројекти попут Harvesta помажу да се скрене пажња на истините приче које су предуго биле занемарене, уз одавање поште жртвама и очување сећања на оно што се догодило. Честитам ауторима, глумачкој екипи и свима који су учествовали у реализацији овог важног филма. Филм ће се приказивати у биоскопима широм Србије и надам се да ће допрети и до публике широм света.

На данашњи дан, 17. марта 2004. године, започео је један од најтежих таласа насиља над српским народом на Косову и Метохији након доласка међународних снага. У организованим нападима екстремиста страдало је више људи, на стотине је повређено, а више од 4.000 Срба је протерано из својих домова. Током два дана насиља уништено је и оскрнављено на десетине храмова и манастира, од којих су многи били вековни споменици српске духовности и културе. Запаљене су куће, разорена села и градске четврти, а многе српске породице поново су биле приморане да напусте своја огњишта. Још један у низу пораза Међинародне заједнице и још једна српска суза која нема родитеља. Погром остаје дубоко урезан у колективно сећање српског народа као трагичан подсетник на страдање, сурову реалност и голу силу, али и на снагу и истрајност у вери, очувању идентитета и вековног присуства на Косову и Метохији, где још небо над Србима није затворено и прима молитве. Памтимо Погром, молимо се за жртве и снагу да наш страдални народ опстане и издржи сву неправду како би поново васкрсао у свом сјају на својој светој земљи.

Ове године наша најстарија културна установа обележава 200 година постојања. Осећајући колико је српска култура битан чинилац за положај српског народа и државе у породици европских држава и важност идеје коју су оснивачи Матице српске носили, Књаз Милош Обреновић је помогао њено оснивање као члан али и велики добротвор. Те кораке је 1845. године следио и Књаз Александар Карађорђевић поставши члан, али и владика Петар II Петровић Његош, господар Црне Горе, који је био и сарадник њеног Летописа. Тако су све три српске династије показале и доказале саборност као једно од основних начела по којима Матица српска постоји и јединство у њеном неговању као задужбинари и добротвори. Посебно смо поносни на Кнеза Александра који је у својим тестаменту из априла 1884. године, најпре навео важност Матице српске за нашу културу, а затим поново приложио велики новчани износ за њен рад и за оснивање стипендијске закладе. Пре тога, имајући у виду углед који је Матица српска уживала, 1873. године јој је поверио на чување ствари које су му остале од оца, Вожда Карађорђа, спаковане у три сандука, где се налазило његово оружје и слике. Све примљене ствари Матица је одмах изложила “за углед” у својој дворани, где су се налазиле читаве две деценије, до пресељења 1893. године у Народни музеј у Београду. Његова супруга Кнегиња Персида, била је једна од првих жена добротвора дарујући Матици 50 форинти на прослави поводом стогодишњице рођења Саве Текелије, у Пешти 1861. године. Она је купила слику “Смрт Карађорђа” Ђуре Јакшића, која је била изложена у Текелијануму. Честитамо Матици српској велики јубилеј и желимо да у деценијама пред нама настави да буде светионик српске културе и саборности.

Sa Oplenca i iz Orašca princ Filip poručio: Vlast mora da služi narodu, a država da štiti dostojanstvo svakog čoveka n1info.rs/vesti/sa-oplen…

На месту где почива Вожд Карађорђе и тамо где је започета обнова српске државности, данас смо се поклонили жртви устаника. Опленац и Орашац нису само историја – они су завет. Завет да држава мора служити народу, да власт мора бити одговорна, а слобода чувана. Завет да са истом пажњом бринемо о трајним темељима наше државности и националног идентитета. Државност није успомена. Државност је обавеза. Са вером у Србију. 🇷🇸

@PrincFilip1 Орашац рођо. Орашац. Не Опленац. Пожури. Можда стигнеш на време.

Краљевске породице Карађорђевић на Опленцу поводом Сретења Господњег, Дана државности Србије 🇷🇸

Драги грађани Србије, На Сретење Господње, дан када обележавамо обнову српске државности, са Опленца и из Орашца – светих места нашег историјског памћења, упућујем вам речи дубоког поштовања и државничке одговорности. На данашњи дан 1804. године, под вођством Вожда Карађорђа, српски народ је устао не само против зулума, већ за повратак свог државног достојанства. Тај чин био је више од буне, био је обнова суверенитета, повратак Србије међу европске државе и почетак стварања модерног поретка заснованог на закону, части и слободи. Устаници су знали да држава није само територија, већ завет. Завет да слобода није дар, већ избор и обавеза. Њихова жртва уткала је у темеље Србије начело да власт мора служити народу, а држава штитити правду и достојанство сваког човека. Опленац, где почива Вожд Карађорђе и где се чува успомена на генерације које су носиле терет историје, стоји као сведочанство континуитета српске државне мисли. Он нас подсећа да државност није пролазна политичка околност, већ трајна одговорност – према прецима који су је крвљу обновили и према потомцима којима је морамо оставити снажнију, уређенију и достојанственију. Свесни историјске дужности коју носимо, позвани смо да будемо достојни њихове храбрости. Србија је опстајала онда када је била јединствена у темељним вредностима: слободи, законитости, части и саборности, али и у способности да сачува оно што јој је поверено за будуће нараштаје. У томе је била и остала њена снага. Нека нас дух Карађорђа и његових устаника обавеже да чувамо државу као највишу заједничку вредност и да је градимо мудро, постојано и одговорно, водећи рачуна о њеним трајним темељима, на добро свих њених грађана и на част њеног имена међу народима. Са вером у Србију, њену историју и њену будућност, Филип Принц-Наследник Србије

Уметник Серјожа Попов, сликар и иконописац из Сремских Карловаца, израдио је иконичну верзију портрета Вожда Карађорђа, сасвим јединствену по ономе што смо до сада видели и одлучио да дело подели са нама. Радује нас што бесмртно дело Вожда Карађорђа наставља да инспирише нове генерације уметника које изнова осветљавају његов лик. Чини се да, кад год у народу потреба за правдом постане насушна, Вождово име се призива као потреба и вапај, иако је прошло више од 200 година од његовог страдања. Захвални смо Серјожи и његовој породици на поштовању које су указали нашем дому.

Са великим задовољством сам у Краљевском двору примио Њену екселенцију, амбасадорку Бразила у Србиј, Марију Клару де Абреу Раду. Овај сусрет за мене има и посебну личну димензију, јер сам по мајчиној линији повезан са Бразилом: моја мајка је принцеза Марија да Глорија од Орлеана и Брагансе, а тиме сам и потомак бразилске царске породице. Верујем да управо такве везе могу бити додатни мост у јачању пријатељства и сарадње између Србије и Бразила, пре свега кроз културне и образовне иницијативе. Разговарали смо о пријатељским односима Србије и Бразила и о конкретним могућностима да се сарадња унапреди, посебно кроз културне, образовне и привредне пројекте. Посебно сам захвалио амбасадорки на принципијелном ставу Бразила у погледу очувања територијалног интегритета Србије, као и на подршци међународном праву и мирном решавању отворених питања кроз дијалог. Захвалио сам амбасадорки на посети и на спремности да допринесе јачању веза између наших држава, уз жељу да њен мандат у Србији протекне успешно, у духу отвореног дијалога и међусобног поштовања.

Синоћ сам присуствовао премијери играног филма “Ђенерал” аутора Милослава Самарџића, у Синеплексу Галерија у Београду, Подржавам напоре историчара, истраживача и ентузијаста који, радећи у тешким условима, покушавају да осветле један од најмрачнијих периода наше историје, чије последице осећамо и данас, а које нам не дају да као друштво сазремо и извучемо поуке из својих грешака. Генерал Драгољуб Михаиловић је великан наше историје који је целог свог живота, до самог краја, служио отаџбини носећи тешко бреме борбе за слободу у најтежим временима. Његово дело заслужује истину. Овај филм, у продукцији куће “Погледи” из Крагујевца и режији господина Самарџића, заснован на истинитим догађајима и историјским чињеницама, спада у ред отрежњујућих и препоручујем да погледате. Честитам аутору и целом тиму који стоји иза њега. Хвала!

ЧЕМУ СЛУЖИ КРУНА У 21. ВЕКУ? У времену када се идентитети поново користе као политичко оружје, улога Круне није да бира стране, већ да чува баланс. Круна не постоји да би управљала, него да би подсећала на континуитет државе, дугорочну одговорност и меру у јавном животу. Круна не дели, она повезује, не влада већ служи и не враћа нас у прошлост, већ опомиње шта не смемо да изгубимо у будућности: достојанство, стабилност и заједнички дом. Круна је чувар онога што је најтеже обновити када се једном изгуби, културног наслеђа и идентитета. Србија нису само институције и администрација; Србија су и манастири, музеји, архиве, задужбине, језик и обичаји. Заштита културних добара не сме да буде део кампање нити предмет дневне политике, већ трајна обавеза. Круна, као симбол континуитета, може да буде покровитељ обнове и заштите наслеђа, да повезује стручњаке, донаторе и дијаспору.

📰 "BOŽIĆNI INTERVJU, PRINC FILIP: Najsrećniji sam bio kada je moj sin Stefan izgovorio “Oče naš” u Hilandaru" serbiantimes.info/bozicni-interv…

Princ Filip Karađorđević čestitao Dan Republike Srpske: Slogom, radom i odgovornošću sačuvati stečeno danas.rs/vesti/politika…

Срећна Слава и Дан Републике Српске!

"Srbiji nije potrebna nova podela: Autorski tekst princa Filipa Karađorđevića za Danas povodom Božića" U susret Božiću, prazniku rođenja i obnove, prirodno je da se zapitamo kakvu Srbiju želimo da ostavimo svojoj deci? Kakvu zemlju želimo jedni drugima, komšiji, kolegi ili mladom paru koji razmišlja da li da ode ili ostane? Božić nas podseća da se najveće promene ne rađaju iz sile, već iz smisla; ne iz buke, nego iz mira; ne iz podela, nego iz zajedništva. danas.rs/dijalog/licni-…

Вечерас, пред Краљевским Двором, налагањем Бадњака потврдисмо завет трајања и верности традицији. У светлости бадњачке ватре сабрале су се три генерације једног дома: мој отац, Престолонаследник Александар II, мој син, принц Стефан, и ја као чувар наслеђа које не припада само нама, већ времену. Са нама су били принцеза Катарина, моја супруга принцеза Даница, наша кћи принцеза Марија, као и Циле и Беба Маринковић, моји таст и ташта. У том сабрању породице и обичаја, Бадњак нас је подсетио да се државе одржавају памћењем, а домови слогом. Како су чинили наши преци, тако и ми данас стојимо пред истим пламеном, са вером да је највећа дужност сваке генерације да оно што је примила часно сачува и још часније преда онима који долазе. Срећно Бадње вече ❤️

Јутрос смо у шуми Дворског комплекса исекли бадњак. Заједно - деда, син и унук. По први пут у историји, три генерације Карађорђевића учествовале су у сечењу бадњака, на истом месту, у обичају који превазилази време и спаја прошлост са будућношћу. То није био само тренутак породичног окупљања, већ симбол континуитета Династије Карађорђевић који наша историја до сада није забележила. Бадњак је тиха, али чврста веза између огњишта и народа, земље и вере. Док смо га носили ка Краљевском Двору, носили смо и сећање на све оне који су у тежим временима чували овај обичај као залог трајања. Пред Краљевским Двором су нас дочекале моја супруга, принцеза Даница, и кћерка, принцеза Марија, бацајући на нас пшеницу као симбол живота, плодности и наде. Ови тренуци подсећају нас да се снага једног народа не мери само моћи, већ верношћу корену, породици и обичају. У свету који се мења све брже, наша је одговорност да сачувамо оно што нас чини оним што јесмо. Чувајући обичаје, чувамо и себе. Чувајући веру, чувамо и будућност. Срећан Бадњи дан.