На Опленцу сам присуствовао обележавању десетогодишњице упокојења Кнеза Александра Карађорђевића, сина Кнеза Намесника Павла и Кнегиње Олге Карађорђевић, чији је живот био обележен искушењима времена, дугим годинама изгнанства и трајном везаношћу за Отаџбину и свој народ.
Кнез Александар, чукунунук Вожда Карађорђа, рођен је 13. августа 1924. године у Великој Британији и школовао се у Итону. Током Другог светског рата показао је изузетну храброст служећи као добровољац и пилот РАФ-а, са више од хиљаду сати борбеног лета. У временима великог страдања Европе и српског народа, своју дужност извршавао је часно и одано, следећи витешку традицију својих предака.
Иако је највећи део живота провео ван Отаџбине, остао је привржен Србији и српском народу. Након 2000. године често је долазио у Србију, настојећи да обнови везе са земљом својих отаца и да својим присуством пружи подршку народу и Цркви. Посебно ће остати упамћен његов одлазак на Косово и Метохију 2007. године, када је у тешким тренуцима био уз наш народ, делећи са њим забринутост, веру и наду.
Данашњем помену у порти Храма Светог Ђорђа на Опленцу присуствовали су његова супруга Кнегиња Барбара, син Кнез Душан, кнез Мишел, као и Кнез Михаило, заједно са пријатељима и поштоваоцима.
Поводом десетогодишњице његовог упокојења, у организацији Задужбине Краља Петра I Карађорђевића, у Карађорђевом конаку у Тополи отворена је и изложба фотографија „Кнез Александар“, која сведочи о животу, служби и времену које је обележио.
Кнез Александар био је човек дубоке вере и привржености традицији. Био је обновитељ Витешког реда Змаја, покровитељ Центра за истраживање православног монархизма и дугогодишњи делатник Српске Православне Цркве. Његове књиге, писма и јавни наступи остају сведочанство његове посвећености очувању историјског и духовног наслеђа нашег народа.
Нека му је вечна слава и хвала.
Srpski
