
Smarto
206 posts



















24.3.1999 - 10.6.1999. Ne zaboravljamo.















“ПОНИЈЕЛИ СМО И СВОЈЕ МРТВЕ СА СОБОМ”: ЖАНА БОЈИЋ О СРПСКОМ ЕГЗОДУСУ ИЗ САРАЈЕВА Жана Бојић, кћерка погинулог борца Војске Републике Српске Ранка Бојића (1949–1992), свједочила је о животу у ратном Сарајеву, погибији свог оца, као и о егзодусу који је српски народ преживио након Дејтонског мировног споразума. Поводом 30 година од егзодуса Срба из Сарајева, Меморијални центар Републике Српске сјећање на српску голготу обиљежава низом објава на нашим друштвеним мрежама, кроз које ћемо подсјетити на дане када је више од 150.000 Срба било принуђено да напусти своја вјековна огњишта и гробове предака. Овим садржајима желимо да сачувамо културу памћења и истину о једном од најтежих тренутака у новијој историји српског народа на простору Сарајева. Егзодус је почео 17. фебруара 1996. године, на православне Задушнице, након што је рок за предају српских општина Федерацији БиХ помјерен са 19. марта на 23. фебруар 1996. године. Према најчешће навођеним подацима, своје домове напустило је више од 150.000 Срба из општина Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Илиџа, Ново Сарајево, Стари Град, Центар и Грбавица. Према утврђеном распореду, 23. фебруара требало је да дође до преузимања Вогошће, Новог Града и Центра, 29. фебруара Илијаша, 6. марта Хаџића, 12. марта Илиџе и Трнова, а 19. марта Новог Сарајева и Старог Града. У данима који су услиједили формиране су дуге колоне камиона, трактора и путничких возила које су се кретале према територији Републике Српске. Посебно потресан сегмент егзодуса било је масовно преношење посмртних остатака. Процјењује се да је више од 1.000 погинулих бораца Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске ексхумирано и пренесено на Српско војничко спомен-гробље „Нови Зејтинлик“ на Сокоцу, гдје је сахрањено преко 1.000 од укупно око 3.800 погинулих бораца тог корпуса. Само на подручју Братунца сахрањено је 185 бораца чији су посмртни остаци пренесени током егзодуса. Поред становништва, пресељаване су и институције; „Технички ремонтни завод“ из Хаџића пресељен је у Братунац, „Орао“ из Рајловца у Бијељину, „Фамос“ из Храснице у Лукавицу, као и бројне школе, факултети и културне установе. Егзодус Срба из Сарајева подразумијевао је гашење једног вишевјековног начина живота на том простору и његово пресељење у нове средине, заједно са људима, установама и привредом. Меморијални центар Републике Српске позива све који су изгубили чланове породице или су лично преживјели страдања да подијеле своје свједочанство, како би сјећање на жртве било трајно сачувано. Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: komunikacije@mcrs.vladars.rs или путем броја телефона: 051/222-999. Напомена: Свако преузимање, умножавање или коришћење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.









