Decak iz vode

Asfaltiran još 1 km bulevara Tivat - Jaz 🛣️ - ukupno oko 88% trase je pod asfaltom ✅ Cijela saobraćajnica biće pod asfaltom do početka ljetnje turističke sezone 🌊🚗

Da je vječna! Poklič duboko antihrišćanski i pali, i poklič kontinuiteta sa komunističkim nasleđem Crne Gore. Iz ugla hrišćanske filozofije, proglašavanje bilo kog zemaljskog entiteta "večnim" ili projektovanje u "večno" predstavlja snažno odstupanje od hrišćanskog svetonazora iz sledećih razloga: 1. Pripisivanje božanskih atributa stvorenom svetu. U antičkoj (paganskoj) filozofiji postojalo je uverenje da svet i materija imaju status božanskog, odnosno da su nenastali, večno postojeći i nepropadljivi. Hrišćanski mislioci, pre svega oci Kapadokijci poput Svetog Vasilija Velikog, radikalno su srušili taj narativ uvođenjem ideje stvaranja ni iz čega (creatio ex nihilo). U hrišćanstvu, jedino je Bog večan, nestvoren i onaj "koji jeste", dok je čitav naš svet kontingentan, prolazan, krhak i smrtan. Poklič "Da je vječna" iz ove perspektive predstavlja anti-hrišćanski pad u panteizam ili pagansko shvatanje, jer se ljudskoj, stvorenoj tvorevini (državi) pripisuje ili želi apsolutni atribut koji pripada i može da pripada isključivo Bogu. 2. Zanemarivanje "obestemeljenosti" i propadljivosti tvorevine. Hrišćansko iskustvo prepoznaje da u ovom "kontingentnom nastalom prolaznom propadljivom krhkom svetu" ne možemo pronaći ono što je večno. U hrišćanskoj misli, naša stvarnost je radikalno "obestemeljena" (bez sopstvenog samoodrživog temelja) i nema sopstvenu večnu esenciju. Sam Bog se ne nalazi unutar te prolazne stvarnosti, već je "sa one strane bića". Proglašavanje države večnom ili njenim projektovanjem u večnu negira ovu radikalnu smrtnost i prolaznost sveta sa kojom svaki hrišćanin mora hrabro da se suoči. 3. Uvreda za dar postojanja i Božiju volju. U hrišćanstvu, svet nije emanirao iz Božije suštine (što bi ga činilo večnim), već je radikalno stvoren iz nebića Božijom voljom i ljubavlju. Ako se bilo čemu u svetu pripiše suštinska večnost, to implicira da je svet oduvek tu i da nije stvoren kao čin slobodnog Božijeg dara. Nazivati državu večnom negira to da je samo postojanje dar koji apsolutno zavisi od Boga, oživljavajući zabludu da stvorene stvari poseduju večnost same po sebi. Da je vječna - je pali narativ zato što uzdiže ono što je prolazno, podložno vremenu, propadanju i nestanku (da i države spadaju u ovu kategoriju), na nivo božanskog, odbacujući osnovnu hrišćansku istinu o svetu kao krhkoj tvorevini i Bogu kao jedinom istinskom, nestvorenom, neprolaznom, van- i nadvremenskom i jedinom večnom. Bez uvrede za patriotska osećanja, ali mora bolje od ovoga.

Vaskršnja jaja ofarbana

Past vs Future: Vlada utvrdila predlog odluke o koncesiji za aerodrome Podgorica i Tivat