Arhivator

Ein Sinnbild für den Zustand dieses Landes: In Berlin Friedrichshain ist bei Lidl mittlerweile sogar der 3,29-Euro-Parmesan gesichert, damit er nicht gestohlen wird.

Za sve koji se pitaju koga dovesti, podsetiću, tim iz 2015. nije pravljen od skupih domaćih igrača iz inostranstva u vrhuncu karijere, dovedeni su mladi, gladni igrači iz domaćih klubova, uz nekoliko stranaca. Dobrić, Gudurić, Jović, Mitrović, Lazić, svi su rasli u domaćem sistemu, Vasa Micić je vraćen iz Bajerna u Crvenu zvezdu, ja sam doveden iz Estudijantesa, to je poenta, nisu dovođeni igrači koji su već napravili velike karijere i milionske ugovore u inostranstvu, već domaći igrači i oni sa potencijalom da daju više a proveli su neko vreme u inostranstvu i imaju iskustvo. Setite se i Lazića, čovek zaključa najboljeg igrača protivnika, ovaj ne može koš da da, a on završi sa 0 poena, to je vrednost koju ne vidite u statistici. Poenta je dres i odnos prema njemu, setite se Simonovića u Minhenu, pričalo se da je na izlaznim vratima, a onda izađe i u sred Minhena ubaci oko 20 poena, pogodi ključne trojke i donese važnu pobedu. Mali Rebić sasuje 3 trojke u ključnom trenutku protiv Reala. Jovke napravi rekord u asistencijama u Evroligi. Isto tako, ja sam imao svoju ulogu, bio drugi centar, igrao za tim, neki put 5 minuta a neku utakmicu 25 minuta ali kad je bilo najpotrebnije, izlazio sam i davao 18-20 poena jer sam znao da ne mogu na oči da izađem pred ljude a da nisam dao 150%, to je razlika, kad osećaš dres, kad nemaš ego i kad ti je cilj uspeh kluba i zemlje. Zato ne priče o milionskim povratnicima iz inostranstva, jezgro mora biti domaće, rad, strpljenje i projekat od 2-5 godina, tako se gradi tim, ujedno daješ reprezentaciji igrače koji donose rezultate. Sistem! Domaće! Tri, četri stranca maks! Razvoj naše košarke!