ꒌ ☦︎ Срб ☦︎ ꒌ

Tekst iz davne 2020. Ratni zločini Bila Klintona u Srbiji razotkriveni u novoj optužnici naravno širi kontekst nije uzet u obzir, on se odnosi na period posle drugog svetskog rata kada je albanija titu i tadašnjim Srbima jasno stavila doznanja da ima aspiracije prema celoj teritoriji srbije, što naravno titu nije smetalo, naprotiv, kada ubrzo posle toga počinju nebrojena zverstva, progoni sveštenika, ulazak stotine hiljada albanaca na KiM, nekoliko hiljada fašističkog nastavnog kadra itd.. koji se nastavljaju .. ono što je evidentno u ovom tekstu je činjenica da se potezi i događaji do 1999. copy paste ponavljaju i nastavljaju i posle te godine više o tome na: scribd.com/doc/182307738/… Ratni zločini Bila Klintona u Srbiji razotkriveni u novoj optužnici Predsednikov omiljeni „borac za slobodu“ upravo je optužen za masovna ubistva, mučenje, otmice i druge zločine protiv čovečnosti. Godine 1999. administracija Bila Klintona pokrenula je 78-dnevnu kampanju bombardovanja u kojoj je ubijeno do 1.500 civila u Srbiji i na Kosovu, u onome što su američki mediji ponosno predstavljali kao krstaški pohod protiv etničke mržnje. Taj rat, kao i većina izgovora američke spoljne politike, oduvek je bio prevara. Predsednik Kosova Hašim Tači optužen je po deset tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti pred međunarodnim tribunalom u Hagu, u Holandiji. Tači i još devetorica optuženi su za „ratne zločine, uključujući ubistva, prisilne nestanke, progon i mučenje“. Tači i ostali osumnjičeni terete se da su „krivično odgovorni za skoro 100 ubistava“, a optužnica obuhvata „stotine poznatih žrtava među kosovskim Albancima, Srbima, Romima i drugim etničkim grupama, uključujući političke protivnike“. Ali smešna pristrasnost i/ili nesposobnost američkih medija u vezi s tim ratom i dalje traje. „New York Times“ je na Tačijevu optužnicu odgovorio tvitom u kojem je objavio da je „lider Srbije optužen za ratne zločine“. Tačijeva sumnjiva karijera pokazuje kako je „antiterorizam“ često samo zgodna zastava za vašingtonske kreatore politike. Pre nego što je postao predsednik Kosova, Tači je bio vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), boreći se da protera Srbe sa Kosova. Godine 1999. Klintonova administracija je OVK proglasila „borcima za slobodu“, uprkos njihovoj jezivoj prošlosti, i pružila im ogromnu pomoć. Prethodne godine Stejt department je osudio „terorističke akcije takozvane Oslobodilačke vojske Kosova“. OVK je bila duboko umešana u trgovinu drogom i imala bliske veze sa Osamom bin Ladenom. Ali naoružavanje OVK i bombardovanje Srbije pomogli su Klintonu da se predstavi kao borac protiv nepravde i da skrene pažnju javnosti nakon svog suđenja za opoziv. Pomagali su mu i mnogi bestidni članovi Kongresa, željni da posvete američko ubijanje. Senator Džo Liberman izjavio je da Sjedinjene Države i OVK „zastupaju iste vrednosti i principe. Boriti se za OVK znači boriti se za ljudska prava i američke vrednosti“. A pošto su zvaničnici Klintonove administracije javno upoređivali srpskog lidera Slobodana Miloševića sa Hitlerom, svaki „pristojan“ čovek bio je dužan da aplaudira bombardovanju. (Aleksandar Kokburn bio je jedan od retkih novinara koji su tada osudili taj nepravedni rat.) I Srbi i etnički Albanci počinili su zločine u ogorčenom sukobu na Kosovu. Ali da bi opravdala bombardovanje, Klintonova administracija je kao čarobnim štapićem učinila da zločini OVK nestanu iz vidokruga. Britanski profesor Filip Hamond primetio je da 78-dnevna kampanja bombardovanja „nije bila čisto vojna operacija: NATO je uništavao i ono što je nazivao ‘ciljevima dvostruke namene’, kao što su fabrike, gradski mostovi, pa čak i glavna zgrada televizije u centru Beograda, u pokušaju da teroriše zemlju i prisili je na predaju“. NATO je više puta bacao kasetne bombe na pijace, bolnice i druga civilna područja. Kasetne bombe su protivpešadijska sredstva namenjena rasipanju po neprijateljskim formacijama. NATO je bacio više od 1.300 kasetnih bombi na Srbiju i Kosovo, a svaka je sadržala 208 posebnih bombica koje su se spuštale padobranima. Stručnjaci za eksploziv procenili su da je po završetku bombardovanja više od 10.000 neeksplodiranih bombica ostalo rasuto po terenu, sakaćeći decu dugo nakon prekida vatre. U poslednjim danima bombardovanja, „Washington Post“ je izvestio da „neki predsednikovi pomoćnici i prijatelji opisuju Kosovo u čerčilovskim tonovima, kao Klintonov ‘najslavniji čas’“. List je takođe naveo da je, prema rečima jednog Klintonovog prijatelja, ono što je Klinton smatrao „nedvosmisleno moralnim motivima za NATO intervenciju predstavljalo priliku da ublaži kajanja koja je nosio u sopstvenoj savesti“. Taj prijatelj je rekao da je Klinton ponekad žalio što je generacija pre njega imala priliku da učestvuje u ratu sa očigledno plemenitim ciljem, pa se osećao „gotovo uskraćenim“ što „kad je došao njegov red, nije imao priliku da bude deo moralne stvari“. Po Klintonovim merilima, ubijanje Srba bilo je „dovoljno blizu za državne potrebe“ da bi se nazvalo „moralnim ciljem“. Nakon završetka bombardovanja, Klinton je formulisao ono što su njegovi saradnici nazvali Klintonovom doktrinom: „Bilo unutar ili izvan granica neke zemlje, ako međunarodna zajednica ima moć da zaustavi genocid i etničko čišćenje, treba to da učini.“ U stvarnosti, Klintonova doktrina značila je da predsednici imaju pravo da započnu bombardovanje stranih zemalja na osnovu bilo koje drske laži koju će američki mediji papagajski ponavljati. Pouka bombardovanja Srbije bila je da američki političari samo treba javno da izgovore reč „genocid“ da bi dobili dozvolu za ubijanje. Nakon završetka bombardovanja, Klinton je uveravao srpski narod da su se Sjedinjene Države i NATO složili da budu mirovne snage samo „uz razumevanje da će štititi Srbe jednako kao i etničke Albance i da će otići kada mir zavlada“. U narednim mesecima i godinama, američke i NATO snage stajale su po strani dok je OVK nastavila etničko čišćenje, ubijajući srpske civile, bombardujući srpske crkve i tlačeći sve nemuslimane. Gotovo četvrt miliona Srba, Roma, Jevreja i drugih manjina pobeglo je sa Kosova nakon što je gospodin Klinton obećao da će ih zaštititi. Do 2003. skoro 70 odsto Srba koji su 1999. živeli na Kosovu napustilo je pokrajinu, a Kosovo je postalo 95 odsto etnički albansko. Ali Tači je ostao koristan američkim kreatorima politike. Iako je bio naširoko osuđivan zbog represije i korupcije nakon dolaska na vlast na Kosovu, potpredsednik Džo Bajden ga je 2010. pohvalio kao „Džordža Vašingtona Kosova“. Nekoliko meseci kasnije, izveštaj Saveta Evrope optužio je Tačija i pripadnike OVK za trgovinu ljudskim organima. „Guardian“ je naveo da se u izveštaju tvrdi da je Tačijev najuži krug „odvodio zarobljenike preko granice u Albaniju posle rata, gde se tvrdi da je jedan broj Srba ubijen zbog bubrega, koji su prodavani na crnom tržištu“. U izveštaju se navodi da su, kada su „transplantacioni hirurzi“ bili „spremni da operišu“, srpski zarobljenici pojedinačno izvođeni iz „sigurne kuće“, po kratkom postupku streljani od strane pripadnika OVK, a njihova tela brzo prevožena do klinike gde su vađeni organi. Uprkos optužbama za trgovinu telima, Tači je bio zvezda godišnje konferencije Global Initiative fondacije Klinton 2011, 2012. i 2013. godine, gde se fotografisao sa Bilom Klintonom. Možda je to bila pogodnost koja je proistekla iz lobističkog ugovora od 50.000 dolara mesečno koji je Tačijev režim potpisao sa Podesta Group, kojom je rukovodio budući menadžer kampanje Hilari Klinton, Džon Podesta. Klinton i dalje ostaje heroj na Kosovu, gde mu je u Prištini podignut spomenik. List „Guardian“ je primetio da ga statua prikazuje „sa levom rukom podignutom, tipičnim gestom vođe koji pozdravlja mase. U desnoj ruci drži dokumente sa ugraviranim datumom kada je NATO započeo bombardovanje Srbije, 24. mart 1999.“ Tačniji prikaz bio bi, smatra autor, da je Klinton prikazan kako stoji na gomili leševa žena, dece i drugih ubijenih u američkom bombardovanju. Godine 2019. Bil Klinton i njegova nekadašnja državna sekretarka Medlin Olbrajt, vatreni zagovornici bombardovanja, posetili su Prištinu, gde su, kako se navodi, „dočekani kao rok zvezde“ dok su se fotografisali sa Tačijem. Klinton je izjavio: „Volim ovu zemlju i zauvek će biti jedna od najvećih časti u mom životu to što sam stao uz vas protiv etničkog čišćenja (od strane srpskih snaga) i za slobodu.“ Tači je Klintonu i Olbrajtovoj uručio medalje slobode „za slobodu koju nam je doneo i mir celom regionu“. Olbrajtova se kasnije predstavila kao vizionar koji upozorava na fašizam u eri Trampa. Po autoru, jedina titula koju zaslužuje jeste „Kasapin Beograda“. Klintonov rat protiv Srbije otvorio je Pandorinu kutiju čije posledice svet i dalje oseća. Pošto su političari i većina medija taj rat protiv Srbije predstavljali kao moralnu pobedu, administraciji Džordža Buša bilo je lakše da opravda napad na Irak, administraciji Baraka Obame bombardovanje Libije, a administraciji Donalda Trampa ponovljena bombardovanja Sirije. Sve te intervencije posejale su haos koji i dalje proklinje navodne korisnike tih akcija. Klintonovo bombardovanje Srbije 1999. bilo je, prema autoru, isto tolika prevara kao i obmana kojom je Džordž V. Buš uvukao Ameriku u napad na Irak. Činjenica da su Klinton i drugi visoki američki zvaničnici nastavili da veličaju Hašima Tačija uprkos optužbama za masovna ubistva, mučenje i trgovinu organima još je jedan podsetnik na pokvarenost velikog dela američke političke elite. Da li će Amerikanci ponovo biti lakoverni sledeći put kada vašingtonski kreatori politike i njihovi medijski saveznici smisle nove izgovore da razore neku nesrećnu stranu zemlju?

Душан Бурсаћ: Анђели у паклу jadovno.com/dusan-bursac-a…