Ivana

Iskustvo sa zdravstvenim sistemom: Porodilište Višegradska, 45 dana. Majka kao da je najveći kreten. Kad je moja majka potegla vezu, svi naprasno postali preljubazni. IMD konsultacija neonatologa, nekoliko pregleda, slanje na MR. Najbolje sestre koje uzimaju krv bebi od 2.5kg

JAVNI POZIV Ako imate snimke ili fotografije ispred OJT Novi Sad od 20.11.2024. (tzv. „blokada suda“) — pošaljite. Materijal dostavite u DM ili na mejl:nestorovicdanijela918@gmail.com Identitet pošiljalaca biće zaštićen. Hvala

#WorldAutismAwarenessDay eklinika.telegraf.rs/moja-prica/171…

Danas je Svetski dan osoba sa autizmom. Srbija i dalje bez nacionalnog registra, bez statusa "Roditelj negovatelj", sa minimalnom sistemskom podrškom za decu, nikakvom za mlade i odrasle osobe u spektru. Tema kojom se moramo baviti svakodnevno eklinika.telegraf.rs/moja-prica/877…

@doktorzakrave @Ikeanica Uopšte ne moraš ni da ga slušaš, dovoljno da vidiš taj nadmeni stav i govor tela.

Ko voli da gleda kako Ljubica Gojgić rastura rošavog krmka evo ima ovde jedan deo👇

@_Made_you_l00k_ Zagrljaj!

Istrigerovalo me je iako sam sve već čula i videla na ovu temu. Jednostavno je ovde nemoguće funkcionisati kad si na svakom koraku sputan i sabotiran od svih koji te okružuju.

Danas je Svetski dan osoba sa autizmom. Cilj je podizanje svesti o autizmu i poziv na veću podršku, inkluziju, unapređenje razumevanja i bolji položaj u društvu. Za sve osobe sa autizmom, od visokofunkcionalnih, do onih kojima je potrebna svakodnevna pomoć, za heroje 💪💙💙💙

UKP i VJT u Beogradu duguju objašnjenje ko dostavlja informacije tabloidima. U petak na FF, neposredno nakon što su fotografisali dve učionice, jednog od inspektora je neko pozvao telefonom i naložio da iste i snimi. Fotografije i snimci su i roku od odmah dospeli u tabloide.

crtice o Univerzitetu u Beogradu, uprkos svim pokušajima države da nas uništi instagram.com/p/DWjfJonF1Zp/…

@oremilakBRE 🤣🤣

@janavi Ako su Kit-kat vodi računa. edition.cnn.com/2026/03/30/eur…

Razmišljam se šta sve imam u kabinetu, za slučaj da dođu iz ukp. Imam neke čokoladice ne znam jel to dozvoljeno...

Изјава за јавност ректора Владана Ђокића bg.ac.rs/izjava-za-javn…

V.d. direktorka PU 11. April na Novom Beogradu, Jelena Đogo, opomenula vaspitačice i upozorila da više ne rade ono ostavljanje otisaka šaka na panou sa decom. Inače sastavni deo programa od kad postoje vrtići i boje. Možda da zabrane crvenu boju skroz u vrtićima.

Govor rektora Univerziteta u Beogradu, Vladana Đokića: "Poštovani građani Srbije, danas u podne, pripadnici Kriminalističke policije ušli su u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu. Bez prethodne najave. Bez jasnog pravnog obrazloženja. Bez poštovanja autonomije najstarije i najuglednije obrazovne institucije u Srbiji. Zaplenili su kompjutere i risivere. Pretresaju kancelarije. Traže dokumenta. A dok su to radili, režimska televizija je to prenosila uživo. Nisu došli da istraže. Došli su da ponize. Došli su da kažu svakom profesoru, svakom studentu, svakom građaninu: vidite šta se desi onima koji ne ćute. Recimo jasno šta se danas desilo. Jedna mlada žena je poginula u četvrtak. Tragedija koja zaslužuje dostojanstvenu, nezavisnu i temeljnu istragu. Univerzitet u Beogradu je odmah pozvao na takvu istragu. Pružili smo punu saradnju. Umesto toga, dobili smo policijsku raciju pred kamerama. Kompjuteri Rektorata ne sadrže nikakve informacije relevantne za istragu smrti jedne studentkinje na Filozofskom fakultetu. To svi znaju. Ali to nije poenta. Poenta je slika: policija u Rektoratu. Rektor pod istragom. Univerzitet na kolenima. Ta slika je namenjena vama. Da se uplašite. Da pomislite: ako mogu ovo da urade Univerzitetu, šta mogu meni? Ali pogledajmo drugu sliku. Dok je policija ulazila na jedna vrata — studenti su dolazili na druga. Hiljadama. Spontano. Bez poziva partija, bez organizacije, bez autobusa. Došli su jer znaju šta se dešava. Došli su jer je ovo njihov univerzitet. Došli su jer se ne boje. To je prava slika današnjeg dana. Ne policija u Rektoratu. Već studenti ispred njega. Vlastima koje su ovo naredile kažem sledeće: Možete da uzmete kompjutere i risivere. Ne možete da uzmete istinu. Možete da pretresete kancelarije. Ne možete da pretresete savest naroda. Možete da pošaljete policiju. Ali za svaku patrolu koju pošaljete, doći će hiljadu studenata. Šesnaest ljudi je poginulo u Novom Sadu. Niko nije odgovarao. Niko nije smenjivan. Nijedan resiver nije zaplenjen. Nijedna kancelarija nije pretresana. Ali kada rektor stane uz studente — tada dolazi policija. To vam govori sve što treba da znate o ovoj vlasti. Ne boje se kriminala. Boje se obrazovanja. Studentima kažem: Videli ste šta se desilo danas. Videli ste policiju u vašem Univerzitetu. Videli ste kamere kako to prenose kao da je to pobeda. To nije pobeda. To je priznanje poraza. Kada vlast šalje policiju na univerzitet, to znači da je izgubila sve argumente. Kada pleni kompjutere umesto da odgovara na pitanja — to znači da nema odgovore. Petnaest meseci ste stajali na ulicama. Na kiši. Na suncu. Na mrazu. Rekli su da ćete odustati. Niste. Rekli su da ste teroristi. Niste. Rekli su da ste strani plaćenici. Niste. Sada šalju policiju na vaš Univerzitet. I nećete odustati ni sada. Građanima Srbije kažem: Ono što se danas desilo na Univerzitetu u Beogradu nije napad na mene lično. Ovo je napad na ideju da u Srbiji postoji bilo šta što vlast ne može da kontroliše. Univerzitet je poslednja institucija koja stoji uspravno. Zato su došli. Ali Univerzitet ne stoji uspravno zato što ima zidove. Stoji zato što ima ljude. Profesore koji odbijaju da ćute. Studente koji odbijaju da se boje. Građane koji odbijaju da zaborave šesnaest života iz Novog Sada. Kompjutere i risivere mogu da odnesu. Ali ono što čini ovaj Univerzitet — čast, znanje, istinu — to ne mogu da stave u kutiju i iznesu iz zgrade. O istrazi: Univerzitet u Beogradu u potpunosti poštuje vladavinu prava. Podržavamo svaku zakonitu istragu. Ali ono što se danas desilo nema veze sa istragom. Imalo je veze sa zastrašivanjem. Ponavljam poziv: tražimo nezavisnu, ukoliko je potrebno i međunarodno nadgledanu istragu okolnosti smrti naše studentkinje. Tražimo forenzičke stručnjake, a ne političke operacije. Tražimo istinu — ne kaznu za one koji je traže. Međunarodnoj zajednici: ⬇️

Full transcript of today's historic speech by the Rector of the University of Belgrade, Vladan Đokić: “Dear citizens of Serbia, At noon today, members of the Criminal Police entered the building of the Rectorate of the University of Belgrade. Without prior notice. Without a clear legal explanation. Without respect for the autonomy of the oldest and most distinguished educational institution in Serbia. They seized computers and servers. They are searching offices. They are looking for documents. And while they were doing this, regime television broadcast it live. They did not come to investigate. They came to humiliate. They came to tell every professor, every student, every citizen: this is what happens to those who do not remain silent. Let us clearly state what happened today. A young woman died on Thursday. A tragedy that deserves a dignified, independent, and thorough investigation. The University of Belgrade immediately called for such an investigation. We offered full cooperation. Instead, we received a police raid in front of cameras. The Rectorate’s computers contain no information relevant to the investigation of the death of a student at the Faculty of Philosophy. Everyone knows this. But that is not the point. The point is the image: police in the Rectorate. The rector under investigation. The university on its knees. That image is meant for you. To make you afraid. To make you think: if they can do this to the University, what can they do to me? But let us look at another image. As the police entered through one door, students arrived through another. Thousands of them. Spontaneously. Without party calls, without organization, without buses. They came because they know what is happening. They came because this is their university. They came because they are not afraid. That is the real image of today. Not the police in the Rectorate, but the students in front of it. To the authorities who ordered this, I say: You can take the computers and servers. You cannot take the truth. You can search offices. You cannot search the conscience of the people. You can send the police. But for every patrol you send, a thousand students will come. Sixteen people died in Novi Sad. No one was held accountable. No one was dismissed. No servers were seized. No offices were searched. But when a rector stands with students, then the police arrive. That tells you everything you need to know about this government. They are not afraid of crime. They are afraid of education. To the students, I say: You saw what happened today. You saw the police in your University. You saw cameras broadcasting it as if it were a victory. It is not a victory. It is an admission of defeat. When a government sends police to a university, it means it has lost all arguments. When it seizes computers instead of answering questions, it means it has no answers. For fifteen months you have stood in the streets. In the rain. In the sun. In the cold. They said you would give up. You did not. They said you were terrorists. You are not. They said you were foreign mercenaries. You are not. Now they are sending police to your University. And you will not give up now either. To the citizens of Serbia, I say: What happened today at the University of Belgrade is not an attack on me personally. This is an attack on the idea that there is anything in Serbia that the government cannot control. The University is the last institution still standing upright. That is why they came. But the University does not stand upright because it has walls. It stands because it has people. Professors who refuse to remain silent. Students who refuse to be afraid. Citizens who refuse to forget the sixteen lives lost in Novi Sad. They can take the computers and servers. But what makes this University, honor, knowledge, truth, they cannot put in a box and carry out of the building. On the investigation: The University of Belgrade fully respects the rule of law. We support every lawful investigation. But what happened today has nothing to do with an investigation. It has to do with intimidation. I repeat the call: we demand an independent investigation, and if necessary one under international supervision, into the circumstances of our student’s death. We demand forensic experts, not political operations. We demand truth, not punishment for those who seek it. To the international community: Today, police entered the University of Belgrade. This is being broadcast live as a political spectacle. This is not an investigation. This is a crackdown on freedom of thought. I call on universities across Europe, the European Commission, the European Parliament, and all who believe in academic freedom: to speak out. Today Belgrade. Tomorrow any other university in Europe that dares to stand with its students. I will conclude as I began - with the truth. This government is not attacking the University because we have done something wrong. It is attacking us because we have done something right. We stood with the students. We stood with the truth. We stood with Serbia. And we will continue to do so. With servers or without them. Power lies not in malice, but in knowledge"

Ректор се обраћа

U sukobu građana i studenata sa policijom koja je izbila ispred Rektorata, a kasnije se nastavila i kod Narodnog pozorišta u Beogradu, jedna žena zadobila je udarac pendrekom iako se na snimcima vidi da nije pružala otpor. Dešavanja uživo pratite u Blogu 👉n1info.rs/vesti/protest-…

Ректору не дају да изађе на терасу да нас поздрави. Ни да оде до вц-а.

Pet dana je trebalo policiji da sazna i shvati da su zgrade Rektorata i Filozofskog fakulteta spojene i da imaju više ulaza i izlaza, pa su tek danas spektakularno došli da to provere? Pre će biti da je demonstracija sile. Pre godinu dana ne bi ni pomislili da se tu pojave.

Данас је зграда Ректората Универзитета у Београду претворена у простор талачке кризе. Припадници УКП-а упали су на Ректорат, а кроз задњи улаз су прошли и ка Филозофском факултету. За Филозофски факултет постоји налог за претрес. За Ректорат нема одговора по ком основу се у њега улази. Филозофски факултет је, подсећамо, већ био претресен. Упркос томе, полиција поново улази, овог пута кроз Ректорат. На Ректорату иде право у просторије које су коришћене за активности пленума. Унутра су студенти који имају предавања. Професори су пуштени да изађу. Студенти нису. Држе их у згради, траже им индексе, не пуштају их напоље, ни у двориште. Снимци из унутрашњости зграде у истом тренутку завршавају у Информеру. Полиција снима, шаље, а Информер објављује уживо и одмах пакује наратив. Материјал који се наводно прикупља за истрагу користи се за медијску кампању. Користи се трагедија као покриће да се уђе у просторије у којима су се студенти организовали и да се удари на студентско деловање. Универзитет и студенти немају шта да крију. Овде се учи и организује. За разлику од институција ове државе које годинама избегавају одговоре, склањају документа и затварају врата пред грађанима, овде су врата увек била отворена, док их данас нисте насилно затворили изнутра. Подсећамо полицију да за многе друге претресе и истраге у овој земљи чекамо годинама. Овде се реагује са камерама и насловима спремним унапред. Начин на који данас поступате није заборављив и неће проћи без последица.

Ne znam da li ću dočekati taj dan, ali za njega živim, za dan kad će vam presuda biti čitana javno, a zatvori biti mali.