lilit tot

Agent Orange. Let's sit with this for a moment. The U.S. military, between 1961 and 1971, sprayed approximately 20 million gallons of herbicidal chemicals over approximately 4.5 million acres of Vietnamese land. Primarily a compound called Agent Orange, contaminated with dioxin, one of the most toxic substances known to human science. The stated purpose was "defoliation." Destroy the jungle canopy. Deprive Vietnamese fighters of cover. What it actually did was poison a country for generations. The people who were directly exposed developed cancers at catastrophic rates. They died of diseases their bodies had never been designed to fight. They had children with devastating birth defects: missing limbs, destroyed nervous systems, bodies that could not function. Those children had children who were also affected. The dioxin settled into the soil, into the water, into the food chain, into the bodies of everyone who ate and drank and breathed in contaminated areas. This did not stop in 1971. The poison is still there. The birth defects are still happening. The cancers are still happening. There are Vietnamese people alive today, born decades after the war, whose bodies bear the mark of a chemical weapon deployed before their parents were old enough to fight. The U.S. government spent decades denying responsibility. Fought legal battles to avoid compensation. Eventually offered amounts so insulting they functioned more as mockery than reparation. And then, this is the part that should make every person with a conscience unable to sleep, they continued to present themselves to the world as the "moral authority." The defenders of the "rules-based order." The nation that other nations should model themselves on. Vietnam did not model itself on America. Vietnam defeated America. And Vietnam is still here.

President of Iran😎 President of the USA

He is True Gentelman 🇷🇺😎💯

Nature has taken everywhere in West Asia After The Destruction Of American Radar(HAARP ) Systems In Conflict With Iran. Follow Us For More

🚨🇮🇷 Meanwhile In Iran This viral clip translated from Arabic, claims recent heavy rains has transformed the Iranian Desert into thriving wet marshland again. Many others claim this happens across the Middle East after Iran took out US Climate Engineering operations.

На слици лијево је космополитски Београд са студентима из Африке. На слици десно је људски зоолошки врт у Бриселу гдје су излагали црнце и њихову дјецу као туристичку атракцију.

Weather is completely Changed in Middle East Once Dried Lands Are Now Filled With Water Why? Because Major Radars Are Gone in The Region Follow Us For More.

The head of the Ukraines Odessa regional administration, Sergei Lysak, posted a photo of a beach in the form of Hitler, on Hitler's birthday. Another reminder of why the Russians crossed the border in 2022.

@nxt888 In media res

They called it the "American Dream" and exported it to every corner of the earth. The dream: work hard, play by the rules, and you will succeed. Your success will be proportional to your effort. Your failure will be proportional to your inadequacy. The system is fair. The system is open. The system rewards merit. This dream required a specific kind of blindness to function. It required not seeing that the rules were written by the people who already had everything. It required not seeing that the "level playing field" of American capitalism was built on stolen land, built by enslaved labor, maintained by the systematic exclusion of entire populations from the wealth they generated. It required not seeing that the prosperity Americans enjoyed throughout the twentieth century was directly connected to the extraction of resources and labor from the rest of the world, enforced by the military power and financial architecture of empire. It required not seeing that when poor countries tried to write their own rules, tried to nationalize their resources, tried to redistribute land, tried to build welfare states that served their own populations rather than American investors, those attempts were systematically destroyed. The dream was real for enough people, enough of the time, to function as proof of concept. But the dream was also a management tool. It told working Americans that their interests were aligned with the wealthy Americans who owned the system. It told them that the enemy was not the domestic billionaire class but the foreign ideology that threatened the system in which they too might one day succeed. It turned solidarity with the poor of the world into a threat to be feared rather than a kinship to be claimed. The Vietnamese rice farmer who wanted land reform and the American factory worker who wanted a union were natural political allies. The empire's greatest domestic achievement was ensuring they never recognized each other. Instead, the factory worker was taught to see the rice farmer as the threat. And sent to kill him. And came home broken. And the man who sent him got a library named after him.

The US supreme leader is threatening to blockade the Strait of Hormuz and to attack any vessel trying to enter or exist the waterway, including ships that pay Iran toll fee, essentially threatening to hold the world economy hostage, while accusing Iran of extortion in the clusterfck of his own making.

Never trust a negotiation with America. This is not cynicism. This is the documented historical record. 1954: Geneva Accords. America refuses to sign. Then actively destroys the conditions the Accords created. 1968: Paris Peace Talks begin. Nixon, as a private citizen, secretly contacts the South Vietnamese government and tells them to stall, to refuse to negotiate, because he'll give them a better deal after he wins the election. He sabotaged peace talks to win a presidency. This is documented. This is not disputed. This is called the Logan Act violation that was never prosecuted. The war then continued for seven more years. Millions more died. For a Nixon election strategy. 1973: Peace Accords signed. Immediately violated. 1975: War ends not through negotiation but because the Vietnamese military simply drove to Saigon and took it. Conclusion: Every time Vietnam trusted American paper, Americans used the pause to regroup, rearm, or reposition. The only thing that ended the war was making it impossible to continue. Not signatures. Not summits. Not Nobel Prizes. Impossibility. That is the lesson. Not just for Vietnam. For everyone sitting across a table from Washington, wondering whether to believe what they're being told.

There is a specific kind of American who will tell you they are "not political." This person watches the Super Bowl with a military flyover and does not see politics. Stands for the anthem before a children's basketball game and does not see politics. Pays taxes that fund the largest military budget in human history and does not see politics. Watches movies where American soldiers are heroes in every war ever filmed and does not see politics. "Not political" does not mean disengaged from politics. It means so completely immersed in a political worldview that it has become invisible. Like a fish that does not see water. The empire is the water. They were born in it. They will die in it. And if you point to it they will look at you like you are insane.

They told their children that Columbus discovered America. They told their children that the frontier was empty. They told their children that slavery ended and then everyone worked together to build a great nation. They told their children that they entered the World Wars reluctantly, purely to defend freedom, and asked for nothing in return. They told their children that the Cold War was a noble struggle of freedom against tyranny and that every intervention in every poor country was part of that struggle. They told their children that their country has sometimes made mistakes but always, in its heart, on the right side. Generation after generation after generation. And then they are confused, genuinely confused, when the people who were on the receiving end of that history have a different account of it. Not a different interpretation. A different account. Because they were there. The children who were told the beautiful story and the people who lived through the actual events are describing different realities. And the children who were told the beautiful story have been trained to believe that their version, the one taught in their schools, the one in their films, the one that makes them feel clean, is the neutral one.

🚨HOLY SHIT !!!!! Israeli politician Yitzik Kroizer says killing Palestinian children is normal if it supports the IDF mission. He adds there are no innocent children in the West Bank. Repost this. Please I beg you

"How else would we have stopped them?" The same way you stop any country whose navy is destroyed, whose air force is gone, whose ports are blockaded, whose cities are already burning, and whose government is actively seeking surrender terms. You wait. But waiting doesn't send a message to the Soviet Union about who owns the postwar world. The bombs weren't dropped to end the war. The war was already ending. The bombs were dropped to announce the American empire. Hiroshima and Nagasaki were the opening statement of the Cold War, not the closing statement of World War II. This is not a fringe interpretation. This is what the documents say. This is what Eisenhower said. This is what multiple U.S. military commanders said at the time, including Fleet Admiral Leahy, who called it "barbarous" and said Japan was already beaten. So Robert, your "necessary" argument doesn't even survive contact with the people who were in the room when the decision was made. And you still haven't answered the question.

‼️Tell everyone you know to watch this video‼️

🔶 What the Qatari Foreign Minister said is shockingly serious: the advanced American Patriot missile system couldn't even detect the Israeli missiles during the attack! We're not talking about a simple technical malfunction here, but an existential question that affects the security of the entire Gulf region. Are these systems truly incapable of intercepting Israeli missiles? Or is the secret more dangerous: that the American manufacturer deliberately programmed them to be limited in their effectiveness against specific targets? Even more alarming… is it possible that these systems are equipped with a remote control capability, disabling them at a critical moment with a single signal from abroad? If this is true, the implications are terrifying: all the Gulf air defense systems could be transformed in an instant from a "shield of protection" into mere decorations, completely helpless if the threat comes from a "prohibited source."

Први сведок „Климатског рата“ у Вијетнаму Бен Ливингстон једна је од најјединственијих личности у историји модификације времена. Морнарички пилот, физичар облака, пилот ловаца и пионир војног засејавања облака. Придруживши се америчкој морнарици 1946. године, Ливингстон је служио 23 године, пензионисавши се 1969. у чину команданта. Забележио је скоро 20.000 сати лета, пилотирајући и авионима са пропелерима и млазним ловцима-бомбардерима, и управљао је стотинама тајфуна и урагана као ваздушни метеоролог и ловац на урагане. Са дипломом из метеорологије и мастер из физике облака са постдипломских студија Морнаричке морнарице, био је међу првима који су разумели и применили технике засејавања облака сребрним јодидом у оперативним размерама. Током Вијетнамског рата, учествовао је у строго поверљивом програму модификације времена чији је циљ био вештачко продужење сезоне монсуна и затварање путева снабдевања Вијетконга, посебно чувене Хо Ши Минове стазе. Према његовом сопственом сведочењу, био је прва особа на свету која је стварала облаке са експлицитном намером да нанесе војну штету. За свој допринос овом пројекту добио је Медаљу за похвалу морнарице, коју је потписао секретар морнарице Пол Х. Нице, са цитатом који експлицитно говори о „развоју јединствене ратне способности од великог значаја за Сједињене Државе“. Претходно је одликован Ваздухопловном медаљом за борбене акције у југоисточној Азији између септембра и октобра 1966. године. Након повратка са оперативних задатака, именован је за вршиоца дужности команданта Центра за поморско оружје у Корони, Калифорнија, где је, између осталог, развио амбициозан план за глобалну контролу времена. Био је крај сезоне монсуна и постојали су само ови мали кумулуси који су били једва изнад тачке смрзавања. Додавањем мале количине сребрног јодида, успели смо да их натерамо да се згрушају и почну да се развијају. Када су почели да расту, фокусирали смо се на највећи торањ у групи док, за веома кратко време, нисмо имали огромне облаке. Овај облак је, од почетка до краја, избацио нешто више од 14 инча падавина (око 35 цм). Буквално је спрао све путеве. Такође је постојао мост повезан са планином који бомбардовање није уништило: бујична киша је набујала реку и и то је однела. Био је 13. октобар. јединице за распршивање сејања облака постављене на боковима C-130. Сваки дозатор је садржао 52 јединице. На нашим F-4 Фантомима смо их камуфлирали тако да су изгледали као нормални делови авиона. Да, и ја сам летео њима. Летео сам F-4 око седам година. Ово су били наши приватни авиони, они из моје комерцијалне авио-компаније: Duke, Duke са турбопуњачем, 310 и 210 са турбопуњачем. Направили смо бакље и интегрисали их у крила како бисмо створили што мањи аеродинамички отпор. То су пиротехничке кертриџи које смо секли на делове и палили тако да смо могли да их сагоревамо целе, у паровима, половинама, по три или пет. Иако се испуштају вертикално, они у суштини функционишу као хоризонтални уређаји за сејање. Тако смо натерали облаке да раде у Вијетнаму: узимали бисмо мали део пиротехничког средства, летели поред облака и једва га додиривали комадићем, а да не изазовемо његову експлозију или распадање. Међутим, на облацима величине Карле или Рите, могли смо да летимо брзином од 560 километара на сат, испуштајући кертриџ на сваких 200-300 метара, чиме бисмо хоризонтално засејали целу површину. У том случају, врх облака би буквално био однесен. Били смо први који су летели унутар урагана са циљем да их модификујемо: то је био пројекат „Бес олује“. У једном тренутку, постао сам изузетно уверен да можемо да урадимо практично све што желимо са ураганом. Пројекат „Бес олује“ је почео 1961. године и већ је спровео два експеримента, 1961. и 1963. године. 1964. године, када сам стигао, написао сам оперативни план и припремио путању и детаљну мисију за сваки лет експеримената засејавања облака урагана. Имали смо документацију о свему. Почетни резултати су били веома позитивни. У извештају се наводи да би требало да размотримо смањење штете од урагана, посебно ако се један креће директно ка Мајамију. Међутим, у том тренутку пројекат је постао политички фудбал. С једне стране, били су они који су желели да наставе са смањењем штете; с друге стране, они који су желели само чисто истраживање и мање примењеног инжењерства. Потоњи су успели да униште пројекат „Бес олује“. Изградили су вештачку баријеру: утврдили су да ураган, да би био посејан, мора прво да прође кроз одређену географску зону коју ја називам „подручје невероватноће“. У сто година историје, ниједан ураган који је прошао туда никада није стигао до копна. Око десет година ниједан ураган није прошао кроз то подручје. У том тренутку, истраживачи који нису желели да троше новац на ваздушно извиђање рекли су да је прескупо чекати даље и дефинитивно су отказали пројекат. Страшно сам разочаран што је влада тако давно одлучила да одустане од смањења штете од урагана. Могу да причају колико год желе о научно ригорозним подацима, о немогућности цивилних авиона да прикупе одређене податке и да умањују емпиријска запажања направљена гледајући кроз прозор или инструменте у авиону. Али да бисте модификовали време и знали да га модификујете, потребна вам је инструментација и документација. Мој посао је одувек био да пројектујем и правим опрему која документује атмосферске промене. Када узмете облак који је природа или Бог обезбедили и модификујете га, разлог зашто се обично не шири сам од себе је тај што има толико влаге, али нема језгара. Нема ничега за шта би се влага могла везати. Када испоручите језгра сребрног јодида, вода се кондензује на њима и притом ослобађа топлоту. Та топлота чини да се све диже. Ако произведете довољно језгара на правим местима у облаку, практично нема ограничења колико брзо и колико високо може да расте, јер наставља да ослобађа топлоту док се диже. Језгра су веома мала и емитују их ове бакље. Вода их привлачи, кондензује и ослобађа оно што се назива латентна топлота кондензације. Затим цела маса почиње да се диже. Ако желите да уништите облак, уместо тога, попните се на подручје где постоји јак вертикални смицај ветра и испоручите језгра изнад нивоа где се формирају капи кише. Пошто су тако лагана, ветар их одува, односећи врх облака. У том тренутку више нема могућности за коалесценцију или нуклеацију. Здружени начелници штабова су дуго желели начин да успоре камионе на Хо Ши Миновој стази. Зато сам их обавестио да имамо потенцијални систем наоружања. Замољен сам да организујем строго поверљиву операцију за одлазак у Вијетнам и да видимо да ли можемо да изазовемо више кише као војну операцију. Сви путеви тамо су били земљани; када је падала киша, стварали су огромне проблеме. Током сезоне монсуна, било је толико воде да су се камиони једва кретали. Наша мисија је била да изазовемо кишу током сушне сезоне. Тог дана, облаци су били веома мали. Није било већих грмљавина или било чега сличног. Изабрао сам облак који је био практично сам, окружен са неколико малих кумулуса. Говоримо о облацима који су били једва изнад нуле, али не довољно високи да расту сами. „Усвојио“ сам један и неговао га док није порастао знатно изнад нуле. У том тренутку, облак је развио јаку конвективну активност и почео је да усисава друге оближње облаке, постајући све већи. Направио сам серију фотографија и пратио га 41 минут. До краја тих 41 минута, попели смо се изнад 65.000 стопа (скоро 20 км) и још увек нисмо могли да стигнемо до врха облака. Схватили смо да имамо право чудовиште у рукама. До следећег јутра, све смо спрали и нанели велику штету. Али са војне тачке гледишта, то је био изузетан успех: блокирали смо путеве користећи само две особе, мене и једног цивила. Ту операцију смо спровели војним авионима, првенствено из Маринског корпуса, а убрзо након тога почели смо да укључујемо и Америчко ратно ваздухопловство. Заправо смо почели 3. или 4. септембра, а до 13. октобра смо изазвали неколико олуја које су буквално однеле мостове. Резултати су били толико добри да сам позван у Сајгон да обавестим генерале Ратног ваздухопловства и војске. Предложили су ми да одем у Вашингтон да лично поднесем извештај председнику Џонсону. Били су одушевљени, али нису имали овлашћење да користе ову технологију као војно оружје. Био сам тамо са строго поверљивим подацима, као истраживачки пројекат. Зато смо успели да спроведемо мисију, а да међународна заједница не зна шта радимо и како. Операција је дуго остала строго поверљива. Први пут је о њој јавно расправљано 1972. године: тада је Конгрес сазнао за њу. Дакле, као што видите, дуги низ година то није било нешто о чему су сви знали.

Forty days on, in memory of #168 students in #Minab, victims of a brutal terrorist attack by the #US and #Israel against a school, the Minab commemorative badge is worn by Iranian diplomats in #Geneva at every meeting, so the world never forgets those little angels . #Minab #NeverForget