stefan list

С А О П Ш Т Е Њ Е З А Ј А В Н О С Т Драги наши суграђани, Данас је годишњица почетка бомбардовања Србије коју је спровео НАТО пакт. Као студенти, представници младих поколења, који су одрастали уз приче родитеља о страхотама бомбардовања, осећамо дужност да се огласимо овим поводом. Наша држава, у то време, Савезна Република Југославија, била је нападнута 24. марта 1999, без одобрења Савета безбедности Уједињених нација, као и супротно Повељи УН, од стране 19 земаља, чланица НАТО пакта. То је био очигледан пример бескрупулозног кршења међународног права, које су моћне силе спровеле. Од 1998. године, наша војска и полиција борила се против албанских терориста из ОВК штитећи мештане, који су били у немилости због планираног отцепљења Косова и Метохије од СРЈ и прогона српског становништва са својих огњишта. НАТО пакт је започео напад на нашу државу најпре ударима на војне циљеве, али и привреда и цивилни објекти врло брзо су постали мета. Немилосрдно су бомбардовали путеве, фабрике, здравствене установе, медијске куће, споменике културе, школе, цркве и манастире. Иако су се позивали на права Албанаца, порука је била јасна — гасити бунт српског народа. Ваздушним ударима су срушена сва три моста у Новом Саду, железнички мост код Лесковца, технички део зграде РТС-а, центар Београда, КБЦ „Др Драгиша Мишовић“, мост у Варварину и још много објеката. Ниш је бомбардован два пута, 7. и 12. маја. Седмог маја је наводни циљ био војни аеродром. Међутим, касетне бомбе су пале недалеко од самог центра града. Пале су поред зграде Бановине, главне пијаце, главне аутобуске станице и здравствене амбуланте, на паркинг Ниш експреса, као и поред одељења патологије Градске болнице. Том приликом настрадало је 15 цивила, а било је и рањених. Дванаестог маја је бомбардовано нишко насеље Дуваниште, које је доста удаљено од било ког војног објекта. Касетне бомбе су пале у близини игралишта које је свакодневно било испуњено децом. Тог дана је рањено 11 особа. У сећање на тај догађај и захвалност што нико није настрадао, подигнута је црква светог Василија Острошког. Не само као академска заједница, него и као целокупно друштво, морамо да чувамо и гајимо културу сећања, поготово на немиле догађаје који су нас задесили и оставили нам историјске лекције и поуке. Овиме поручујемо да не заборављамо, већ памтимо сваку неправду учињену над нашим народом!