3ABEPA

Strani analitičari nisu uopšte oduševljeni pobedom desničara u Mađarskoj kao srpski. I to je ona dvostruka igra koje sam se i plašila. Obećanja su jedno, ali se neke politike neće promeniti. Naravno, dobro je da je Orban pao, niko u demokratiji n sme da vlada tako dugo - smenjivist je prvi postulat.

Nema referendumske atmosfere u Srbiji i neće je ni biti. Nije moguće glasati i podržati nekoga ko nema stav o EU i budućnosti Srbije. Nemati stav o EU je zapravo biti protiv, toliko je to jasno! Zato smo u problemu i daleko od civilizacije.

Kljucna rec je UJEDINJENJE, a ne da svako duva u svoju tikvu. Pročitajte.

🚨 Službinčad koristi veto kao mehanizam uklanjanja autentičnih boraca protiv režima, koji su za dubinske promene sistema Studenti Pravnog fakulteta UB, predvođeni Aleksandrom Živojinovićem Ackelom, Aleksandrom Novovićem, Jankom Dubljaninom i Petrom Vujčićem, u koordinaciji sa studenatima sa drugih fakulteta, poput Poljoprivrednog i Filozofskog UB, sproveli su uklanjanje tužiteljke Jasmine Paunović sa studentske liste. Način na koji je to urađeno i razlozi koji su ponuđeni ukazuju na politički filtriran proces, a ne na odlučivanje zasnovano na činjenicama. Argumentacija kojom se opravdava veto svodi se na niz neodrživih i kontradiktornih tvrdnji. Prva zamerka – da nikada nije napredovala dalje od Višeg (okružnog) javnog tužioca – zanemaruje osnovnu realnost pravosudnog sistema: u okruženju u kojem je napredovanje uslovljeno isključivo političkom podobnošću, izostanak karijernog uspona ne može biti dokaz nekompetentnosti. Naprotiv, ono ukazuje na odsustvo političke lojalnosti. Kao kriterijum za diskvalifikaciju, ova tvrdnja je ne samo slaba, već i suštinski besmislena. Drugi razlog – članstvo u inicijativi ProGlas – svodi se na ideološko etiketiranje. Tvrdnja da ta inicijativa „ne ističe Kosovo kao deo Srbije“ koristi se kao politički lakmus test, potpuno nepovezan sa pitanjem stručnosti, integriteta ili doprinosa borbi protiv korumpiranog režima. Time se kriterijumi pomeraju sa profesionalnih na političke, čime se obesmišljava sam proces selekcije. Treći prigovor – članstvo u Udruženju tužilaca Srbije kao navodnog kanala za „briselsku reformu“ – dodatno razotkriva površnost argumentacije. Ne postoje „briselska“ i „srpska“ reforma pravosuđa kao suprotstavljeni koncepti. Postoji reforma pravosuđa zasnovana na univerzalnim principima vladavine prava, nezavisnosti i odgovornosti institucija. Ovi standardi nisu „uvozni“, već temelj svakog demokratskog sistema. Njihova primena u državama Evropske unije ne čini ih ideološkim, već funkcionalnim. Sličan nivo proizvoljnosti vidi se i u tvrdnji da Paunović zastupa nezavisnost pravosuđa „po zapadnim standardima“. Ne postoje „zapadni“ standardi kao posebna kategorija – postoje standardi pravne države. To što se ti standardi u zapadnim državama dosledno primenjuju, a u Rusiji ne, nije pitanje geopolitičkog opredeljenja, već pitanje kvaliteta institucija, razvijenosti demokratskog društva i političke volje da se vladavina prava zaista sprovodi u praksi. Kada se ovi razlozi sagledaju zajedno, dobija se slika procesa u kojem se kandidat ne ocenjuje na osnovu stručnosti ili integriteta, već se uklanja kroz konstrukciju politički obojenih zamerki. Dodatnu težinu ovoj slici daje činjenica da je jedan od ključnih aktera uklanjanja, Petar Vujčić, istaknuti član BEKOP-a, dok se istovremeno Paunović problematizuje zbog učešća na konferencijama tog istog kruga – što ukazuje na očiglednu nedoslednost. Simptomatično je i da ista grupa studenata istovremeno promoviše pojedine kandidate poput Mila Lompara, dok sistematski eliminiše one koji odstupaju od njihovog političkog okvira. Takva selekcija ne deluje kao spontana studentska inicijativa, već kao koordinisan obrazac delovanja. Utisak dodatno pojačava nivo i struktura iznetih „argumenata“, koji više podsećaju na unapred pripremljene političke narative nego na autonomno mišljenje akademske zajednice. Način na koji su formulisani razlozi za veto ukazuje na to da ih je pisala Služba a ne studenti‼️ Veto na izbor Jasmine Paunović ne počiva na relevantnim činjenicama, već na kombinaciji ideoloških etiketa, proizvoljnih standarda i očiglednih kontradikcija. Takav pristup ne štiti kredibilitet studentskog pokreta – već ga podriva, pretvarajući ga u prostor u kojem se reprodukuju isti obrasci političke selekcije protiv kojih se SP navodno bori. Nadam se da će studenti prepoznati i ukloniti ovaj problem koji izaziva „aritmiju“ u samom srcu studentskog pokreta i narušava njegovu koherentnost i kredibilitet.