E-Agent od Preševo 0,2% 🇪🇺

@ZPeratovic @sofi2022_2023 ne možemo mi da gledamo HRT zbog prava prenosa

@sofi2022_2023 Prebacite na HR2. Razumjet ćete.

Komentator utakmice na Areni je katastrofalan. Nažalost, mislim da su namerno stavili da neki takav lik prenosi BiH. Nemaju oni na Areni bog zna kakve komentatore ali ovaj je bukvalno neslušljiv.

@nemanjamil0411 krug dvojke

Sedim u kafiću, oko mene sve mladi ljudi, raduju se što Bosna vodi 2-0, verujte mi, prelep osećaj! Klinci neopterećeni radikalskim glupostima i boleštinama, prelepo!

Imam bojazan da mnogi koji koriste taj termin u suštini zanemaruju šta on znači.

Šta znači smena režima? To podrazumeva trajno oslobađanje od politike radikala i aktera koji su tu politiku sprovodili i sprovode.

Ja sam mislio da mi već jesmo spona, u transatlanskom transportu začinjenih banana. danas.rs/vesti/politika…

Ovi kvazinavijači KK Partizana što pišu da će navijati za Panatu i Željka Obradovića su idioti. Naravno da ću sad kao pravi ljubitelj kluba uvek navijati protiv zelenih osim kad igraju protiv crveno-belih, i jednih i drugih, pa taman mi sin igrao u Atini. #kkp

@d_pavlovic Da li je taj gospodin pod kodnim imenom DOS sad sa vama u sobi?

ПОЛИТИЧКИ ЦИКЛУСИ У РЕГИОНУ 1987–2026 Садашњи и бивши лидери према дужини времена проведеног на власти у континуитету (* означава да је мандат и даље активан). Ердоган – 23 године* Ђукановић – 22 године Орбан – 16 година Вучић – 14 година* Милошевић – 13 година Рама – 13 година* ДОС – 12 година Пленковић – 10 година* Туђман – 10 година Груевски – 10 година Тренутни просек: 14,3 године

"Partija koja je zasnovala svoje metode na etničkom čišćenju, ratnim zločinima i targetiranju ljudi i danas vlada. Ovo je završni čin tog istog ekstremizma gde je danas Dinko meta, a sutra će biti neko drugi", upozorio je istoričar Milivoj Bešlin na skupu podrške.

Otra vez dos rojas perdonadas en una misma jugada. Patada por detras abajo y agresión arriba con la mano. Está claro que juegan con otras normas, lo saben y se aprovechan de ello.

Sednica Skupštine Savski venac se završila tako što su posle 2 sata ugasili klimu pa je po drugi put u ovom sazivu ista odbornica naprednjaka kolabirala.

Svima koji ovo podržavaju samo ću jedno reći: imate i vi decu i znam gde živite. Majku vam i oca jebem krvavog! I ovim putem vas proklinjem, i vas i sve vaše, i živo i mrtvo! Prokleti bili do sudnjeg dana! autonomija.info/foto-novi-sad-…

Nismo te zaboravili i nećemo nikada. Ljubav i ogromno ♥️ za @stanisic_l30335

Lepa slika iz Novog Sada. Foto Maja Dražić FB

Znači, Nova ima ovaj "demanti" organizacije koju niko nije pomenuo u vezi sa Platformom za evropsku Srbiju, ali NEMA VEST da je predstavljena Platforma za evropsku Srbiju??? Ja je na njihovom twitter nalogu, a ni na naslovnoj sajta nisam video!

@nemanjamil0411 Koliko sam odranije shvatio oni neće koristiti istraživanja nego se vode osećajem koji dobijaju prilikom obilaska terena

Na osnovu kog istraživanja to tvrdite, gospođo Rakić? Zašto ne podelite sa nama to istraživanje?

Nije poenta u tome da li će ova platforma osvojiti 3%, 13% ili 33%. Nije čak ni poenta u tome ko će biti njen lider, ko će držati govore a ko sedeti u kojoj poslaničkoj klupi. Poenta je u tome da prvi put posle mnogo godina ljudi koji veruju da Srbija pripada evropskom političkom, pravnom i civilizacijskom prostoru dobijaju priliku da glasaju za nešto što ih jasno predstavlja. Ne protiv nekoga. Ne iz straha. Ne iz nužde. Ne po principu „manjeg zla“. Nego za ideju Srbije kakvu zaista žele. Za državu u kojoj se posao ne dobija preko stranke, i u kojoj se posao ne gubi zato što nisi član stranke. U kojoj direktor škole ne proverava političku podobnost nastavnika. U kojoj roditelji dece sa smetnjama u razvoju ne mole za pomoć nego ostvaruju prava koja im pripadaju. U kojoj policajac odgovara zakonu, a ne partiji, i u kojoj sudija presuđuje po zakonu, a ne po telefonskom pozivu. U kojoj lekar ne uči nemački zato što sanja Minhen, nego zato što želi da pročita stručni rad. Ili medicinska sestra Oslo, pa da može pita na norveškom: „Izvinite, gde bih ovde mogla da kupim burek sa sirom?“ U kojoj mladi, a kako koja godina i sve stariji, ne planiraju odlazak odavde kao jedinu opciju normalnog života. Ali isto tako i za Srbiju u kojoj poljoprivrednik zna na čemu je pre nego što poseje njivu. U kojoj ne ulaže čitavu godinu rada, novca i nade da bi tek na kraju saznao kolika će biti cena njegovog proizvoda. U kojoj se mleko ne prosipa po putevima zato što je proizvođač doveden do očaja i u kojoj subvencije nisu privilegija politički podobnih, već pravo svih koji rade i proizvode. U kojoj seljak ne obrađuje zemlju traktorom starim tri ili četiri decenije zato što nema nikakvu realnu mogućnost da obnovi mehanizaciju, a u kojoj krediti nisu nagrada za poslušnost nego alat za razvoj. Za Srbiju u kojoj se parkovi ne doživljavaju kao privremeno prazni placevi za novu zgradu. U kojoj se zelene površine čuvaju zato što su potrebne ljudima, a ne investitorima.U kojoj se gradovi razvijaju planski, a ne stihijski. U kojoj javni interes ima veću težinu od privatnog profita. I za Srbiju koja svoje prirodne resurse posmatra kao nasleđe budućih generacija, a ne kao robu za kratkoročnu političku ili finansijsku korist. U kojoj se o rudnicima, vodi, šumama, zemljištu i strateškim bogatstvima odlučuje transparentno, odgovorno i u interesu građana Srbije. Godinama slušamo kako je takva Srbija nemoguća. Kako je naivno očekivati uređene institucije. Kako je normalnost luksuz. Kako je evropski put samo fraza. Ali ako je sve to zaista nemoguće, zašto onda milioni ljudi širom Evrope već žive upravo tako? Niko ne tvrdi da će promene doći preko noći. Niko ozbiljan ne veruje da će jedna koalicija, jedna vlada ili jedni izbori rešiti probleme nastajale decenijama. Ali neko mora da napravi prvi korak. Neko mora da kaže da Srbija može biti zemlja u kojoj zakon važi za sve, zemlja u kojoj se vlast menja na izborima, u kojoj institucije rade svoj posao, zemlja u kojoj građani nisu podanici. Da kaže i da, bar, počne da sprovodi to što je rekao. Možda je za neke od nas kasno da dočekamo sve ono čemu smo se nadali kada smo bili mladi, ali nije kasno za one koji dolaze posle nas. Za generacije koje zaslužuju da odrastaju u državi koja ih neće terati da biraju između dostojanstva i opstanka. I možda je baš zato važno što se pojavila ova platforma. Ne zato što garantuje pobedu. Nego zato što ponovo otvara mogućnost izbora, a svaka ozbiljna promena počinje upravo od toga. Od mogućnosti da ljudi glasaju za ono u šta veruju, i da se nadaju da će jednog dana živeti u zemlji koja pripada njima, a ne partijama, vođama, kumovima, tabloidima, režimskim televizijama i strahovima. Ako je to naivnost, onda je Srbija već predugo kažnjavala svoje građane zbog toga što su verovali u normalan život.

Sećate se Lane Stanišić, autorke omiljenih nam studentskih transparenata? Onih satiričnih koji obiluju inteligencijom? E da, to je ona što je oterana kući na putu za Strazbur jer se nije uklapala. I posle etiketirana od kolega. Javno.

Ponos je ovde dobro sumirao stanje u politici i drustvu , ovi Pancevci nisu ubacili deo gde je rekao da su Merc i ekipa u Titvu direktno pitali predsednika cacilenda da li zeli da nastavi EU put ili ne , navodno, rekao je zeli ...