Feckro Felix
31.1K posts

Feckro Felix
@FeckroFelix
Just a man lost in space. Calling out, hoping to hear something back.


Ҳақиқий демократия бўлганда, кечаги метрога сув тошганидан к-н шаҳар ҳокими ишдан кетар(ми)ди ёки дренаж тизими халигача нега қилинмагани сабабини айта олган бўларди. Ҳокимият эса, бекатлар ва логотипларни бузиш б-н овора...

5-10 mingdan olingan kitoblarni 20 mingdan sotayotib ham o’zini PR qilish mumkin, odamlarni kitob o’qimaydigan, o’zini najotkor ziyoli ko’rsatish mumkin sipolik bn. Kitobdan PR qilish juda oson bo’lib qoldi. Eng xavflisi, yaqin orada odamlar haqiqiy ziyoliga ishonmay qo’yadi.

The Russian Empire was weeks away from universal education in 1917. Then the revolution happened, and set it back by a decade. You were never told this. Here's what the numbers actually show. 🧵👇 By 1914, literacy was rising quickly. In cities it reached 60–70%, and among army recruits it exceeded 70–80%. Recruits were not an elite group, they came largely from the peasantry. If the army was receiving literate young men, it meant that education had already penetrated rural Russia.

14th century Chinese explorer Zheng He's ship compared to Columbus's.

Bizda haliyam bu tizim chala. Jarima + ball xolos. Normal davlatlardagi kabi eng asosiy uchinchi jazo tezroq qo’shilishi kerak: qimmat sug’urta!!! Ya’ni qoida buzsang: 1) ham falon ming so’mlik jarima to’laysan; 2) ham jarima bali olasan; 3) ham sening sug’urtang qimmatlashadi


@The_Davos_Man What exactly are those "shared values" currently anyway?


Бизнесда кимдир бой оиладан бўлгани учун муваффақиятли, унинг муваффақияти адолатдан эмас дейиш ақлий дангасалик деб ўйлайман. Давлат ишида оила лавозимни олишга таъсир қилиши мумкин, лекин давлат иши бошқа кейс. Аввало, бой ёки яхши оила фарзанди деганда бизнесни мерос қилиб олганлик ёки бизнесни бошлаш учун маблаққа эга бўлганлик айтилади. Лекин, бизнесда, қобилиятсиз (кўникмаларсиз) сармоя ҳеч нарса яратмайди. Бу тажрибада қайта ва қайта исботланган очиқ факт. Кучли молиялаштирилган компанияларнинг яшовчанлик статистикасига эътибор беринг: баъзан жуда катта миқдорда сармоя жалб қилинишига қарамай, АҚШда стартапларнинг 90 фоизи инқирозга учрайди. Биринчи авлод томонидан қурилган бойликни кейинги икки авлоднинг ўзидаёқ совуриб юборадиган меросхўрларга қаранг. Лотереяда ютганларнинг 70 фоизи охир-оқибат хонавайрон бўлишини эсланг. Оила бой бўлиб, маблағни турар жой (ижара) каби энг хавфи паст бизнесларга тикканда ҳам, отадан кейин фарзандлар ҳаммасини кўкка совурганини биламан. Қўлига пул тушгунча тўғри тақсимлашни билмайдиган одамга сармоя берсангиз, у пулни беҳуда сарфлайди. Бу истисно эмас, балки қоидадир. Шунинг учун, бизнесда бошланғич молиявий туртки (у бўладими ёки йўқми) якуний натижани белгилаб бермайди. Агар фақат пулнинг ўзи етарли бўлганида эди, yordam олганларнинг барчаси миллиардерга айланарди. Очиқ-ойдин кўриниб турибдики, ундай эмас. Ҳозир узоқ муддатли ҳақиқий муваффақиятга ноаниқлик шароитида ва жаҳон рақобати остида шу пулни тўғри бошқара олаётганлар эришмоқда. Ота-онадан олинган ёки мерос қилиб олинган пул бизнес бошлашда ёки оилавий бизнесни давом эттиришда яхши yordam бўлиши мумкин. Лекин, инсон ўзи қиймат яратишни, рақобат қилишни ўрганмаса, унда бу пулнинг ёрдами узоққа бормайди. Қиймат кўришни, уни яратишни, рақобат қилишни эплаган одам бўлса пулсиз ҳам бизнес бошлаб эплайди. Шу учун қайсидир узоқ муддатли ўта муваффақиятли бизнесменларнинг муваффақиятини ота-онаси бой бўлгани билан асослаш ақлий манипуляциядан бошқа нарса эмас.










