Predrag Brajovic

Узгред буди речено, ја нећу да Србијом влада нити Вучић нити Ђилас. Ја хоћу да Србијом владају закони. То је моја партија.

@tanjajorda Земун је Спарта!

Zemunska raskrsnica se ne predaje. Svaki dan u isto vreme…da se ne zaboravi.

Paywall Trap Putting media content behind a paid subscription system probably doesn't bring in as much revenue for the media outlets as they would like. For a user who is only occasionally interested in a specific topic or a particular article, paying for a full subscription, which includes entire other content, doesn't make much sense. Personally, I would never pay for a subscription to The Economist or Financial Times, because neither their full range nor their narrower content interests me enough, only some rare articles from them do. Thus, the paywall actually discourages users from engaging with these media outlets. After some time (as in my own case), people simply stop even trying to log in or load the article they are interested in, they just give up. The solution could be simple: they should introduce an option for one-time payment for a single article. A price of 0.50 or 1.00 euros per article isn't high, and the effect could be very positive? (I am not sure about the outcome, of course.) The user would gradually get to know the quality of the content behind the paywall and might eventually switch to a full subscription at some point. This could actually be a win-win situation: media outlets would gain additional revenue from occasional readers, while users would only pay for what truly interests them. Technically, pwrheps this is relatively easy to implement, and it would prove to be a much more reasonable and user-friendly model than the rigid "all or nothing" approach.

Ђилас не разуме да је једини истински слободан медиј у Србији Твитер. Иначе, забрана друштвених мрежа малолетницима је испробана, и по свој прилици даје позитивне резултате. Прекомерно бављење Instagramom и сличним садржајима малолетницима доноси психолошко оптерећење и фрустрације, депресије итсл. Све ове ствари су премерене у пракси. Ђилас не подноси друштвене мреже, иначе, то није ништа ново. Ипак, то га не спречава да се бар једним недељно не огласи са њих у дужем YouTube прилогу.

Ovo da neko ko pretenduje da bude vodja opozicije nakon godina priče o cenzuri i državnoj kontroli medija predlaže zabrane društvenih mreža u kom god kontekstu bi bila parodija da nije tragedija.

@GiorgioSanto9 @FermanTwitt Празник демократије је почео. Финале у недељу.

СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА, Селевац❤️ Управo !!! 🔥🔥🔥 Бранко Бабић- Обрвар-TRAFIKANTE, провоцира…

@SeeOutThere @sanja_sa Није ChatGPT, већ GROK. Овај први је грешио, његов рад и коначну формулу дао је GROK. То је Пол рекао у интервјуу.

Pol Koningem, inženjer podataka iz Sidneja, potrošio je 3.000 dolara da sekvencira DNK tumora svoje umiruće udomljene kuje Rouzi, zatim je te podatke obradio kroz ChatGPT i AlphaFold i dizajnirao personalizovanu mRNA vakcinu protiv raka. Bez ikakvog znanja iz biologije. Tumor veličine teniske loptice smanjio se za pola u roku od nekoliko nedelja. Naučnici su to nazvali prvom personalizovanom vakcinom protiv raka ikada dizajniranom za psa. Pol Koningem nije nasumičan čovek koji je imao sreće sa chatbotom. On je veteran mašinskog učenja sa 17 godina iskustva. Bivši direktor Udruženja za nauku o podacima i veštačku inteligenciju Australije. Suosnivač AI konsultantske firme Core Intelligence. Koristio je ChatGPT da se snađe kroz istraživačke procese sa kojima se ranije nije susretao. AlphaFold za modelovanje mutiranih tumorskih proteina. Sopstvene ML algoritme da identifikuje koji neoantigeni bi pokrenuli imuni odgovor. Rezultat: pola stranice mRNA formule. Dizajn vakcine stao je na pola stranice formula. Dokumentacija za etičko odobrenje da se vakcina primeni: 100 stranica. Tri meseca. Dva sata svake večeri. Na kraju ga je osnivač jedne američke organizacije za borbu protiv raka kod pasa povezao sa istraživačem sa Univerziteta Kvinslend koji je već imao potrebna odobrenja. Vozio je 10 sati do Getona u Kvinslendu za Rouzinu prvu injekciju u decembru 2025. Nedelju dana kasnije, tumor je počeo da se smanjuje. Pre pet godina, jedan inženjer podataka ne bi ni pokušao da se bavi biologijom raka. Granice između oblasti bile su previsoke. Veštačka inteligencija ih spušta. Ali to ne znači da su nestale. Ovo je uspelo jer je Koningem imao 17 godina iskustva u mašinskom učenju, veze sa univerzitetskim laboratorijama i mesece snalaženja kroz regulative. Stvaranje je postalo brzo. Primena nije. Danas možeš da zakoračiš u oblasti koje su nekada bile nedostižne. Ali tvoje veštine, tvoja mreža kontakata i spremnost da prođeš kroz sav onaj dosadan deo posla i dalje odlučuju da li će nešto zaista zaživeti. 🇦🇺✨ (news.unsw.edu.au/en/meet-the-ma…)

@pavlicavl @nas_portal Тако пише Словеначко DELO.

@PredragBrajovic @nas_portal Јел то значи да богати Аустријанци и Италијани са севера возе до Словеније да би сипали јефтиније гориво за 30 центи? Ви сте сви скроз побрљавили и не знате више где ударате.

Slovenačka vlada ograničila točenje goriva na 50 litara za pojedince i 200 litara za pravna lica nasportal.info/region-i-zemlj…

@babamandrak @sidzimka Бакарне шерпе су ван сваке категорије, а тако и скупе.

@sidzimka Što brate, “budale”?!

Moram da podelim sa vama, set od 7 delova + poklopci Made in France Živeo buvljak, živele budale !!!

@d_pavlovic Код нас је проблем, што не наступа, после, органски, нормалан приватни сектор, него неки коруптивни играчи, са намештеним пословима, без праве утакмице, или уопште нико не наступа, јер људима у држави несигурних правних норми није до бизниса.

Politički kapitalizam u Srbiji Stigli su finalni podaci za Q4, poslednji kvartal 2025. godine. Rast u Srbiji u ponovo gura kapitalna (diskreciona) potrošnja (+8,9%), tj. bruto investicije u osnovna sredstva (rezedo boja na grafikonu). Ona obuhvataju državna i privatna sredstva, ali država je glavni pokretač ulaganja sa budžetskim kapitalnim projektima. Njihov efekat najjasnije se vidi u građevinarstvu, koje je poraslo za 10,6%, a u Beogradu čak za 52%. Veliki deo ovog rasta vezan je za projekte poput EXPO 2027 i prateće infrastrukture. (U Q4 neto izvoz je naglo pao, pre svega zbog masovnog uvoza opreme i materijala za ove projekte.) Ovo objašnjava i najavljeni program kapitalnih ulaganja „Srbija 2030–2035“, kojim je planirano oko 48 milijardi € investicija do 2035. godine. Cilj je da se visok nivo javnih kapitalnih ulaganja (oko 6–7% BDP-a) održi kako bi nastavio da gura privredni rast. Ovakav model rasta nazivamo politički kapitalizam. Pored karakteristika koje opisuje Branko Milanović — efikasna birokratija, selektivna primena vladavine prava i autonomija države — u praksi se vidi i dodatni obrazac: velika državna ulaganja pokreću investicioni ciklus, nakon čega se nadovezuje i privatni sektor. Država nastupa kao investitor i ključni ekonomski akter, koristeći investicije ne samo za rast, već i za šire ekonomske i političke ciljeve.

@demaindevil @bogdan313 @nas_portal Слажем се. Богдан има тешку нарав, па је понеки пут прек у оценама.

@bogdan313 @PredragBrajovic @nas_portal Slovenija je EONIMA od Srbije u svakom smislu… izvor - zivim u sloveniji. Nije savrseno, da! Moze li bolje?? Da! I pored sve prljave kampanje kako kazete, izbori su i dalje bez prisile kao u Srbiji. Ovde racunaju na budale i maloumne, ali nikog ne prisiljavaju motkom i ucenama.

@nas_portal Ево вести о томе. Ове наше битанге из СНСа, лажу, муљају и прикривају чим отворе очи Zaradi navala ponekod na črpalkah zmanjkuje goriva, zalog je sicer dovolj share.google/0Quic7glT3QwhQ…

Гориво је у Словенији значајно јефтиније него у Аустрији или Италији. Ово су цене: бензин 1,47€ дизел 1,53€ У суседној Аустрији: бензин 1,80€ дизел 2,05€ У Италији: бензин 1,78€ дизел 2,00€ Суседи опседају Словеначке пумпе, и тако стварају повремене несташице. Пошто ми имамо најскупље гориво у Европи, то се нема не може десити.

@bogdan313 @nas_portal Могуће, не знам. Али објашњава несташице, на које се Ана Брнабић и остале битанге позивају.

@PredragBrajovic @nas_portal To je zbog izbora. Kad prođu izbori neće više biti zemlje dembelije...

@brhoops @neborocksvirke Боже, има кретње к'о отац.

Andrej Stojakovic off the bench to send Illinois to the Sweet 16: 21 PTS | 7-12 FG | 26 MINS

@zbor_slavujev @JovSnezana @Zvezdara_Zbor @zbor_vukov @ZborPaviljoni @ZborFontana @BlokadaK28054 @zemunski_zbor @ZborJerkovic @ZborUsceGazela @ZarkovoZbor @ZborCerak У каквом безакоњу ми живимо.

Dok bajkerima otimaju motore na parkinzima, pod izgovorom da su bili na zelenoj površini, ekipa koja je došla na miting vladajuće stranke nesmetano i bez ikakve kazne od zelenih površina pravi svoj parking.

@rastco94 @petarV Јок, бре, него self service: свако мора да почисти за собом. Следећа фаза су педале, да погурамо, бар на рулању.

@petarV Sledeći korak je da uvedu stajanje na letovima do 2 sata 🤷‍♂️

Dobro je, samo u ekonomiji.

@Jedna_Srbija Одакле ти слика, Милоше? АГРОКОР не постоји већ годинама, а ти имаш рекламу за њега? Сада се зове FORTENOVA. Да ниси нешто муљао, са сликама, узео погрешну? Ево сам ти исправио.

Izgleda da će bicikl postati glavno prevozno sredstvo u Hrvatskoj ovog proleća, jer dizela na pumpama ŠIROM HRVATSKE NEMA! ⛽✖️

Ствар је у томе, да су цене горива у Словенији повољне, тамо гориво кошта: бензин 1,47€ дизел 1,53€ У суседној Аустрији бензин 1,80€ дизел 2,05€ У Италији бензин 1,78€ дизел 2,00€ Суседи опседају Словеначке пумпе, и тако стварају повремене несташице. Пошто ми имамо најскупље гориво у Европи, то се нема не може десити.

U jednoj Sloveniji, realno jako dobro organizovanoj zemlji, članici EU, danas ovako izgleda mapa koja pomaže građanima da dođu do goriva. Više ga nema na pumpama, nego što ga ima. Srbija nema takav problem. Goriva na pumpama ima, cena je kontrolisana, kako bi se zaštitili građani i privreda, nema ograničenja. Aleksandar Vučić @avucic je ponovo pokazao koliko je važno imati na čelu države nekog ko je odgovoran i u potpunosti posvećen državi. Koliko je važno razumeti situaciju u svetu, pripremiti se, zaštiti interese svojih građana. E, sad, zamislite da Srbiju vode Cipiripi, Gandi, Kaluđer i Ackela. Na benzinskim pumpama bismo mogli samo da PUMPAMO, ali u prazno. Koliko juče mi više ne bismo imali ni benzina, ni dizela, verovatno ni kerozina, a koliko danas bi bila nestašica osnovih životnih namirnica koje treba transportovati do prodavnica. Mislite o tome…

@DoleTiranija @mita201 @anabrnabic Прати линк. На фотографији се налази.

@PredragBrajovic @mita201 @anabrnabic Sta je ovo sto si ti objavio?

Vi, ljudi, stvarno svi skupa ne znate gde je levo.... Pod jedan, ja sam uputila zvaničan poziv Savetu Evrope, Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti, da dođu i prisustvuju kao posmatrači na lokalnim izborima 29. marta. Pod dva, da nisu dobili zvaničan poziv od naših institucija nikako ne bi mogli da dođu kao posmatrači, sve da ih je lično Cipiripi zvao, a zna se da su danas Cipiripi, Kaluđer i Ackila mnogo važniji politički faktori od celokupnog Ðilasovog SSP. Naučite nekada nešto i prestanite da se sramotite.

@krstionica @bojana_mala Него шта! Био сам ту, и положио цвеће, неколико пута.

@PredragBrajovic @bojana_mala На спомеенику који су Аустријанци подигли у Кошутњаку пише: Hier ruhen Sesbische helden" ("Овде почивају српски јунаци").

Pad Carigrada 1453. (setih ga se malo pre), odavno je apsolviran, ne samo kao herojska odbrana grada pod dugotrajnom opsadom, već kao jedan od prelomnih istorijskih događaja u istoriji ljudske civilizacije kojim je započeo uspon osmanskog uticaja u Evropi. Malo je prostora posvećeno (barem kod nas), jednoj drugoj opsadi, koja je posle duže od 200 godina, predstavljala početak kraja tog uticaja. Nakon neuspelog osmanskog pohoda na Beč 1683. godine, hrišćanska koalicija Svete lige se odlučuje na napad Budim, koji je pod osmanskom vlašću bio od 1541. godine. Opsada Budima 1686. trajala je 78 dana. Grad je bio izuzetno dobro utvrđen, ali iscrpljen dugom izolacijom i nedostatkom pomoći iz Carigrada. Poslednji osmanski komandant Budima bio je Abdurahman Abdi-paša, često nazivan Arnaut-paša zbog svog albanskog porekla ( kao dete odveden u janičare). Iako je bio svestan da pomoć neće stići, iako se borio protiv višestruko nadmoćnijeg neprijatelja (i tehnički i po ljudstvu), on je više puta odbio ponude za predaju. Različiti izvori tvrde da je lično učestvovao u odbrani, obilazio vojnike i bio prisutan na najopasnijim tačkama budimskih zidina. U završnim fazama opsade, kada su zalihe hrane i municije bile gotovo potpuno iscrpljene, uspevao je da zadrži vojnu strukturu i spreči raspad odbrane. Poginuo je tokom završnog juriša snaga Svete lige u blizini današnje Bečke kapije i nije pokušao da pobegne. Spomenik na slici nalazi se u jednom od ćoškova (ne mnogo popularnih među turistima) budimskog zamka, na samoj liniji gde je probijena odbrana i gde je, kako se tvrdi, Arnaut paša poginuo. Nije poznato gde je sahranjen. Sad, najzanimljiviji deo: spomenik nisu podigle ni turska ni mađarska država, već 1926. potomci mađarskog vojnika Đerđa Saboa, koji je poginuo na istom mestu. Na njemu, pored podataka o tome da je Arnaut paša bio poslednji turski zapovednik Budima, da je poginuo u 70. godini života, u popodnevnim satima 2. septembra 1686. stoji i natpis: "Bio je herojski protivnik. Neka počiva u miru." Spomenik je osamdesetih godina prošlog veka obnovila gradska vlast Budimpešte. Ovo je prilično redak primer memorijalizacije, koliko mi je poznato, posebno na teritorijama koje su u nekom razdoblju bile pod vlašću Osmanskog carstva. Svakako pokazuje da hrabrost zaslužuje poštovanje čak i kada dolazi sa druge strane zida. Kada bi savremena međunarodna politika bila na tom stupnju zrelosti, mnogi sukobi danas bi izgledali drugačije. Za mene civilizacija počinje onog trenutka kada se i neprijatelju prizna pravo na dostojanstvo.