Mirko

@Valjevskar63433 Koje mesto je u pitanju? :)

Dobar dan i veliki pozzz svim ljudima dobre volje sa jezera COMO DI LAGO ITALIJA. Srećan Uskrs svima koji danas slave.🙋💪❤️🥃🥃🤗

@sasadjikic Све и да је то истина, Шредер је далека прошлост. ЕУ нема алтернативу, то је једина истина. Погледајте Румунију или Словачку пре уласка у ЕУ и данас, да не говорим о Пољској. Шта ви видите као другу опцију?

Након што је Шредер рекао Ђинђићу да Србија неће никада ући у ЕУ, јер су границе ЕУ на Балкану границе К&К монархије, и након што је на трагичну жалост, Ђинђић то разумео, не разумем како и даље има у Србији има људи који промовишу чланство у ЕУ? А и Војводина је била К&К.

@IlijaTo82800120 @SlobaGeorgiev Prema tom scenariju Ana Brnabić bi ušla u istoriju kao jedina osoba koja je obnašala sve tri najvažnije funkcije u državi.

@SlobaGeorgiev СНС има скупштинску већину, па Вучић после оставке и без ванредних избора лако постаје Мандатар. Председник Скупштине постаје Председник Србије. Али све то до редовних Парламентарних и Председничких избора, након којих сви они постају затвореници. Пају Патка за Председника.

Ako Vučić treba da bude predsednik Vlade Srbije, neko drugi treba da bude predsednik Srbije. Ako odbacimo mogućnost da kandidat bude Andrej Vučić, koga bi to Aleksandar mogao da predloži, ko je taj ko bi mogao da pobedi u prvom krugu a da ne osvoji više glasova od Vučića na parlamentarim izborima? Ko ima rešenje za ovu matematiku?

@AnaPavlovic16 Svaka čast. U kojoj stranci je bio? Moj čukundeda, Milisav Matić, obavljao je funkciju prvog potpredsednika Demokratske stranke na nivou sreza i bio je predsednik jadranskolešničke opštine (sada selo). Sigurno su se poznavali :)

zalagao se za bolji položaj seljaka, za agrarnu politiku, bio je izuzetan govornik. Uvek je na zasedanja dolazio u narodnoj nošnji i opancima, nije se stideo svog porekla, isticao ga je. Voleo je svoj Jadar, Tekeriš i Trbosilje. Bio je ponosan na svoj Cer! To je političar! 3/3

Moj deda Dimitrije kada se pre II sv. rata kandidovao za narodnog poslanika morao je sam sebi celu kampanju da plati. Da bi ga izabrali za poslanika morao je da bude ugledan domaćin ili intelektualac, on je bio učitelj u školi u Tekerišu. 1/3

The European Union has saved Eastern Europe. A historic reversal of economic power.🇪🇺

@SlavicaSlatinac @bega_bez_ega Како мислите "наставило се", зар није Милошевић повукао полицију и војску са Косова?

@bega_bez_ega Ja to Đinđićevo čitam ovako: „Ako Milošević nastavi da brani interese Srbije, bombardovanje će se nastaviti”. I nastavilo se. Ne sviđa Vam se? U čemu je problem?

Da li je Đinđić tražio da se bombardovanje nastavi? Nije. Ali jeste rekao nešto što mnogi ni danas ne žele da čuju. U aprilu 1999. godine, dok su padale bombe, Zoran Đinđić je iz inostranstva izjavio: „Ako Milošević nastavi da prkosi međunarodnoj zajednici, bombardovanje će se nastaviti.“ Nije rekao: bombardujte Srbiju. Nije rekao: gađajte narod. Rekao je ono što je tada bila realnost - da će rat trajati dok politika ne popusti. To je bila hladna politička računica, a ne izdaja. Možemo se slagati ili ne slagati sa njim, ali istorija mora da ostane tačna. Jer u ovoj zemlji često nije problem ono što je neko rekao. Problem je što smo se navikli da čujemo ono što želimo. I zato se danas i dalje raspravljamo o rečenicama, a retko o činjenicama.

Одлучио сам се за Писма из Норвешке у нади да ћу боље разумети државу чији пензиони фонд поседује 1,5% свих акција на светским берзама

@Vana_ajra @GoranDvd Језиво.

@mirkomvm @GoranDvd Pavle kaze 👋🏻👋🏻👋🏻

Стани, стани, Тибар водо... Иза мене је Касациони суд у Риму. Некад давно ту се одлучивало о мом изручењу. И то сам победио. Али имам нешто друго да нагласим. Због неких будала псеудо-новинара који су писали ступидности о тзв"римском поздраву". По једној пресуди Касационог суда у Риму 2024. "saluto romano" није сам по себи кривично дело, нити прекршај. Један симпатични гест мог саборца и пријатеља @MisaVacic истргнут из контекста користио се јуче у пропаганди наших непријатеља.

@PavleGrbovic Poštovanje, da li možete da opišete svoje viđenje rešavanja kosovske krize? Odnosno, da li postoji rešenje koje može da zadovolji minimum interesa Beograda i Prištine? Sve najbolje.

O da. Mnogi će ovih dana da zbog ovoga kukaju i pričaju kako je ovo “pomoć Vučiću” ali ovo vam je, dame i gospodo, istina i samo suva istina koju mnogi razumeju, a skoro niko ne sme da izgovori. A onda se pitamo kako nam se sve ovo desilo. Gle čuda.

When people ask about my favorite weather, it’s this. I crave this.

@drloncar Za mene je najlepša Il Mondo 🌎

Kakva radost od pjesme. Možda i najljepša od onih koje je Italija podarila svijetu, a nije ih malo.

@edin_mujkic U eri niskobudzetnih aviokompanija, nacionalne AK koje nisu već etablirane realno nemaju šanse i nikada neće biti konkurentije od npr. Wizz-a koji leti sa tri lokacije u BiH.

Tema o aviokompanijama je kao tema o protivpožarnim letjelicama. Kada se nešto desi, tada se priča o tome. Institucije se ne grade tako. Nepotizam, korupcija, manjak vizije i kriminal. Problem nije u manjku para, nego što svi dolaze na vlast radi svojih ličnih interesa: klix.ba/biznis/privred…

Evo zašto EU. Poljska je još bolji primer.

@Mico_Vlahovic Čak iako se ne slažemo, smatram da je vredno čuti mišljenje osobe sa takvim iskustvom. Živeo sam u inostranstvu, sada sam u Srbiji. Često posećujem BiH, gde sam proveo najlepše, studentske, dane i Crnu Goru, odakle je supruga. Još jednom Vam se zahvaljujem i pozdravljam Vas!

Jutros sam, pošto mi je stiglo uljudno pitanje (od strane nekoga iz Srbije, po čijem sam nalogu zaključio da je iz mlađe generacije i da živi u inostranstvu), kako vidim rješenje odnosa Srbije i Kosova, “pod uslovima prihvatljivim za obe strane”, odgovorio: ** Rješenje je da Srbija prizna Kosovo. (Ne razumijem to o “uslovima obje strane”.) Jedino drukčije rješenje, poslije zločina iz raznih perioda i teških trauma podvojenosti i režimski indukovane segregacije, je bilo ono koje je bilo “najnevjerovatnije” - da Srbija i Kosovo ostanu zajedno, u zajednici nezavisnih država … To, naravno, niko u Srbiji nije ni pomišljao da prihvati ni kao teoretsku mogućnost, pa ni, meni najbliži, pokojni Oliver Ivanović, čiji je otac kumovao mom ocu. Pošto su definitivno prošli istorijski vozovi, Beograd - evropski, demokratski i građanski Beograd, pa i srpski, onima kojima je taj atribut najvažniji, kada bude obnovljen i oslobođen BIA/FSB i ostalih crnorukaških departmana i planova, od propagandne mašinerije Crkve Srbije, treba da prizna realnost. Pošto nacionalisti, pa i velikosrpski, sve gledaju kao teritoriju (i ovce na njoj), ne vjerujem da ćemo, naša generacija bar, doživjeti da čujemo tu vijest iz Srbije. Nezavisnost Kosova je, treba i to jasno reći, proizvod višedecenijske nacionalističke, čak i rasističke politike Beograda, strahotnih i teških zločina, i jedne mega-stupidne upornosti da se prema “tome dole” ponaša kao prema divljoj i domorodačkoj koloniji, na kojoj su, sticajem istorijskih okolnosti, i neki važni sakralni objekti. A za ljude, sve ljude na Kosovu, Beograd nije bilo briga. Ni naseljavanja “rezistentnih” Crnogoraca (vidjeti pod V. Čubrilović) nisu pomogla. Ta je politika bila neodrživa i bilo je samo pitanje povoda i okolnosti kada će Srbija izgubiti mogućnost da (legalno!) prodaje svoje poštanske markice na Kosovu, a kamoli što drugo. Danas gledamo muke sa tom ustavnom preambulom, što li je, nedavači Kosova ne daju Kosovo, studenti su, sa novim žarom, degutantno napujdani i ostrašćeni na tu istu bedastoću, a TV gledaoci, u Srbiji i “rasejanju”, imaju informaciju o vremenskoj prognozi i za Prištinu, koja je, po svim zvaničnim mapama, još uvijek u Srbiji … Ako ih put nanese, da znaju! A mi, koji ovo slobodno i javno (i prijateljski, uprkos svemu!), govorimo na jednom od naših jezika, smo, naravno, najgori neprijatelji i izdajnici. Što smo, svih ovih godina, jednako bili i zbog zločinaca Miloševića, Karadžića i Mladića, pa i svih onih zbog kojih je, u nemogućnosti da se drugim sredstvima zaustave pogromi i genocid, izvršena NATO intervencija. Crnogorsko priznanje Kosova je bila pravedna i hrabra odluka, kojom je Crna Gora pokazala, kako sam tada rekao, da je naša zemlja nezavisna - “ne samo prema svima, već i prema Srbiji”. ** @i_videnovic @Svisvisvi @XXLTulip @ZoranVuletic @Jugoslav031079 @Do1569098986399 @VSurroi @nikaj

@Mico_Vlahovic @Do1569098986399 Hvala najlepše što ste objasnili Vaše mišljenje, pozdrav!

Rješenje je da Srbija prizna Kosovo. (Ne razumijem to o “uslovima obje strane”.) Jedino drukčije rješenje, poslije zločina iz raznih perioda i teških trauma podvojenosti i režimski indukovane segregacije, je bilo ono koje je bilo “najnevjerovatnije” - da Srbija i Kosovo ostanu zajedno, u zajednici nezavisnih država … To, naravno, niko u Srbiji nije ni pomišljao da prihvati ni kao teoretsku mogućnost, pa ni, meni najbliži, pokojni Oliver Ivanović, čiji je otac kumovao mom ocu. Pošto su definitivno prošli istorijski vozovi, Beograd - evropski, demokratski i građanski Beograd, pa i srpski, onima kojima je taj atribut najvažniji, kada bude obnovljen i oslobođen BIA/FSB i ostalih crnorukaških departmana i planova, od propagandne mašinerije Crkve Srbije, treba da prizna realnost. Pošto nacionalisti, pa i velikosrpski, sve gledaju kao teritoriju (i ovce na njoj), ne vjerujem da ćemo, naša generacija bar, doživjeti da čujemo tu vijest iz Srbije. Nezavisnost Kosova je, treba i to jasno reći, proizvod višedecenijske nacionalističke, čak i rasističke politike Beograda, strahotnih i teških zločina, i jedne mega-stupidne upornosti da se prema “tome dole” ponaša kao prema divljoj i domorodačkoj koloniji, na kojoj su, sticajem istorijskih okolnosti, i neki važni sakralni objekti. A za ljude, sve ljude na Kosovu, Beograd nije bilo briga. Ni naseljavanja “rezistentnih” Crnogoraca (vidjeti pod V. Čubrilović) nisu pomogla. Ta je politika bila neodrživa i bilo je samo pitanje povoda i okolnosti kada će Srbija izgubiti mogućnost da (legalno!) prodaje svoje poštanske markice na Kosovu, a kamoli što drugo. Danas gledamo muke sa tom ustavnom preambulom, što li je, nedavači Kosova ne daju Kosovo, studenti su, sa novim žarom, degutantno napujdani i ostrašćeni na tu istu bedastoću, a TV gledaoci, u Srbiji i “rasejanju”, imaju informaciju o vremenskoj prognozi i za Prištinu, koja je, po svim zvaničnim mapama, još uvijek u Srbiji … Ako ih put nanese, da znaju! A mi, koji ovo slobodno i javno (i prijateljski, uprkos svemu!), govorimo na jednom od naših jezika, smo, naravno, najgori neprijatelji i izdajnici. Što smo, svih ovih godina, jednako bili i zbog zločinaca Miloševića, Karadžića i Mladića, pa i svih onih zbog kojih je, u nemogućnosti da se drugim sredstvima zaustave pogromi i genocid, izvršena NATO intervencija. Crnogorsko priznanje Kosova je bila pravedna i hrabra odluka, kojom je Crna Gora pokazala, kako sam tada rekao, da je naša zemlja nezavisna ne samo prema svima, već i prema Srbiji. Pozdrav!

25 g. u srpskom medijskom prostoru nepriznavanja stvarnosti se izvode jezičke i logičke vratolomije, pa su tako predsednik, premijer i skupština Kosova PRIVREMENI PRIŠTINSKI ORGANI, Kosovo je TAKOZVANO a Univerzitet u Prištini nije takozvani, već je SA PRIVREMENIM SEDIŠTEM U KM.

@FrajlaCajka Поштовање, отац Зорана Ђинђића није био у НОБ-у.

Ovo mu, blago rečeno ni malo ne služi na čast, pogotovo što mu je otac pod tom zvezdom ratovao u NOB. Ružno, vrlo ružno dodvoravanje nacionalistima

@Machtol25 @FermanTwitt I za Rezoluciju i za potpis u Kumanovu je odgovoran Milošević. Kad smo kod suprotnog kluba, iako je bio zvezdaš nije imao problem da navija za Partizan:

@mirkomvm @FermanTwitt Sto bi hvalio ideologija nije ista, jel vi hvalite nekoga ko igra u suprotnom klubu! Inace za vreme dosa Vojska je razjebana to znam poverljivo posle rezolucije i potpisa u Kumanovu, sve podatke su nam pokupili

Sačekao je ceo dan danas, nije se oglašavao ni po kom pitanju...istrpeo je nekako da nije glavna tema. A onda je došao u 21h na RTS u udarni termin, namestio kiseo osmeh i pljunuo Zorana Đinđića. Zaista nemam reči, ovo će se izučavati svakako!

@GagaGavanski Зар није Милошевић признао пораз?

Izdajnik Đinđić čita imena izdajnika sa kojima je srušio sopstvenu suverenu državu državnim udarom 5. oktobra i poslednjeg suverenog predsednika Miloševića kog su isporučili neprijatelju. 6. oktobra Srbja je osvanula kao zapadna kolonija. I naravno i neobavešteni Koštunica.