mirka
11.9K posts
mirka retweetledi
Бопал као путоказ - профит изнад живота, тада, сада и овде
Америчка хемијска фабрика у Индији испустила је токсични гас у поноћ. Двадесет пет хиљада људи је умрло. Извршни директор се повукао у Хемптонс. Сигурно сте већ посмислили на Бопал и Индију? И у праву сте.
Катастрофа се десила у хемијској фабрици Јунион Карбајд (Union Carbide) у Бопалу, у Индији, 3. децембра 1984. године, када је 27 тона гаса метил-изоцијаната исцурило из фабрике пестицида у власништву америчке компаније Union Carbide Corporation.
Гас је пекао очи, разарао плућа и ослепео преживеле. Становници су боси трчали кроз мрак без икаквог система упозорења. Пет стотина хиљада људи било је изложено гасу.
Извршни директор компаније Јунион Карбајд, Ворен Андерсон, ухапшен је у Бопалу, пуштен након шест сати и пребачен кући владиним авионом. Индијски захтев за екстрадицију остао је без одговора 30 година.
Андерсон је умро 2014. године уживајући у пензији у Хемптонсу. Компанија Дау Кемикал (Dow Chemical) купила је Јунион Карбајд 2001. године и прогласила ствар правно затвореном.
Лоше одржавање и занемаривање сигурносних протокола у фабрици, а све како би се уштедео новац, били су главни узрок "несреће". Жртве никада нису добиле одговарајућу одштету, нити је руководство компаније сносило пуну кривичну одговорност.
У корпоративном свету се од Бопала до данас променило неколико ствари, углавном у козметичком смислу - метафорички и буквално. Уведени су нови протоколи и прописи - на папиру и у електронском облику, као нпр. концепт ESG (Environmental, Social, and Governance), тј. заштита животне средине, социјална одговорност и корпоративно управљање. Уживо их готово нико није видео и сви ти спискови лепих жеља којима корпорације воле да се заките на крају послуже за еколошку манипулацију, односно green washing - компаније тврде да јесте и да ће све бити у најбољем реду зато што тако пише у њиховим фасциклама и то је све.
Али све оно што се десило у Бопалу, од игнорисања сигурносних протокола ради уштеде, па до тога да одговорни никада нису изведени пред лице правде, до данас је остао модел по којем велике корпорације функционишу.
По закону, оном корпоративном, основни циљ сваке корпорације јесте да остварује ПРОФИТ својим акционарима. Корпоративно право (мада би стварности много више одговарало да га назовемо сила), конципирано је тако да штити како компанију, тако и појединце унутар ње. Када компанија направи штету, она плаћа казну из свог буџета (који је често осигуран), док људи који су доносили одлуке ретко завршавају у затвору, готово никад. Они се третирају као "заступници" који су радили у име фирме, а не као појединци са кривичном одговорношћу, што у стварности јесу.
За многе велике компаније и милијарде долара казне су само "трошкови пословања".
Након изливања нафте у Мексичком заливу (BP, Deepwater Horizon), компанија је платила огромне суме, али је наставила да послује и остварује рекордне профите. Систем је постављен тако да је казна довољно велика да умири јавност (такође ретко), али недовољно велика да заиста угрози опстанак корпорације или промени њен начин рада. Ако је потенцијални профит од кршења прописа већи од казне коју ће можда платити након десет година суђења, они ће свесно ићи у ризик. То је чиста математика, а не случајност.
Затим, корпорације имају неограничене ресурсе за адвокате који могу да развлаче процесе деценијама (као што је био случај у Бопалу). Жртве, с друге стране, немају ни времена ни здравља да чекају 30 година. На крају се све заврши "вансудским поравнањем" где компанија исплати одређену суму, али званично не признаје кривицу што је кључна реченица у скоро сваком великом спору. Појединац или локална заједница немају ресурсе да се боре против правних тимова који вреде милијарде. О томе је сулудо и размишљати.
Када америчка или европска компанија направи катастрофу у "земљама у развоју" (ту смо и ми, сетите се да су све ове компаније овде "инвеститори" у наш развој :) ), оне користе рупе у закону. Одговорност се пребацује на локалну филијалу, а не на матичну компанију у Лондону или Њујорку.
Савршен простор да се одговорност загуби.
Корпоративна одговорност је скуп илузија сачињен од студија, стандарда, сертификата, извештаја о одрживости и сличних празних прича које служе као правни штит за корпорацију, а не као гаранција сигурности за народ и природу јер ето, они су имали студије, десио се људски фактор или још боље - "акцидент". Осмишљени су тако да пребаце кривицу на "непредвиђене околности" или "индивидуалну грешку радника", чувајући систем нетакнутим.
Почела сам текст са Бопалом, али корпоративни образац "профит сада-последице никада", остао је непромењен и томе сведочи превише примера. Ево неколико: изливање токсичног муља у Мађарској 2010, пуцање бране на јаловишту на Столицама 2014. - Фармаком, пуцање бране Фундао и изливање јаловине у Бразилу 2015, опет пуцање бране Брумадињо у Бразилу 2019. и опет изливање јаловине, изливање нафте деценијама у делти Нигери - Shеll и тако даље.
Сви ови случајеви имају нешто заједничко:
1. Сав новац иде акционарима, а сав ризик (смрт, болест, уништење природе) сносе грађани.
2. Држава је саучесник. Државни органи се постављају као услужни сервис према корпорацијама. Има више комбинација ко-коме-колико, најчешће директна корупција, а ту је и колонијални положај.
3. Нико не сноси одговорност. Чак и када убију стотине људи, корпорације настављају да постоје под истим или новим именом.
Бопал није био изолован инцидент, већ је постао стандардни оперативни поступак у случају када ствари крену по злу. Исти поступак би важио за Рио Тинто и све друге компаније. Нису ли челници Рио Тинта из Папуа Нове Гвинеје збрисали тако што су само сели у авионе и отишли остављајући за собом уништену природу и грађански рат. Профит су понели.
Правно посматрано, једини стварни помак, мада недовољан, јесте увођење концепта Екоцида (уништавање природе као злочин против човечности) у међународно право. Неке земље почињу да усвајају законе који омогућавају да се директорима суди лично за еколошке катастрофе. Зашто би и овај помака, премда значајан, био недовољан? Зато што ниједан закон не може да оживи мртву реку, отровану земљу или људе који су већ сахрањени.
Стога, наша једина шанса да сачувамо ово живота што још има у Србији јесте превенција: нема рудника - нема катастрофе.
Srpski
mirka retweetledi
Kakva fotka! Beograd, aero snimak sa početka pedesetih godina XX veka...
@bbb_mirka @n1srbija Pa jeste, desila su se dva komada zaletanja u masu i spontalo pucanje stakala na kolima.
Vozilo Parking servisa uklonilo je sa raskrsnice kod Pravnog fakulteta automobil kojim se vozač zaleteo na građane koji su odavali poštu stradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu, što su okupljeni pozdravili ovacijama i uzvicima "pumpaj, pumpaj".
@udo_brinkman Ne vredi, sledeće pitanje će biti: koji horoskopski znak ima najbolje sise
Ako nastavite pisati koje horoskopske znake treba/ne treba ženiti, nikad se neću oženit. Ne unosite pometnju, pustite ljude da izaberu životnog saputnika po sisama, jebo vas horoskop.
@NekaJelena Moja frizerka razumela kad joj rekoh: - ošišaj me tako, da kad izadjem, izadjem sa dužom kosom nego što je sad.
mirka retweetledi
u sred tuširanja zapucaše mamu im jebem seljačku, morala sam pse da pustim u kupatilo ova mala se zaštekala iza vece šolje a matori se izbezumio, kakav ljudski otpad mi zagađuje postojanje, pu
mirka retweetledi
Aboridžini optužuju Rio Tinto da je isušio njihov sveti izvor
nova.rs/vesti/svet/abo…
Pazite kako RT izveštava: SAD žele da se Srbija "okrene Zapadu" i uđe u NATO - pazite sad - a da građani ne primete 🤕
RT Balkan@rtbalkan
Nastavak pritisaka na Srbiju: Šta se krije iza posete ambasadora SAD pri NATO-u Profesor geostrategije Srđan Perišić kaže da je poseta američkog ambasador pri NATO-u Metju Vitakera Beogradu imala za cilj da se izvrši pritisak na Vladu Srbije da se okrene Zapadu i krene ka postepenom učlanjenju u NATO, a da građani to ne primete. Perišić je za RT Balkan rekao da je poseta u sklopu ostvarenja ciljeva dve ratne koalicije Zapada, od kojih je jedna u Evropi i vodi rat sa Rusijom, a druga na Bliskom istoku i vodi rat sa Iranom.
Belgrade, Republic of Serbia 🇷🇸
mirka retweetledi
